RADOŠ OBRADOV VIŠNJIĆ

28.01.1949. - 26.01.2018.

Jeste brate, tuga je golema Ne damo te zaboravu brate Ne mirim se, više da te nema Čuvaćemo uspomenu na te Sklopim oči, vidim tvoje lice A sjećanje toliko je jako Nedostaješ bratska uzdanice Smrt te neće otrgnuti lako Pohodiš me u snovima često Tugom srce ispunjeno moje Obilaziš svoje rodno mjesto Ponosno je na vrline tvoje Probudim se, pa me misli more U sjećanju ja utjehu tražim Što ne traja, bar ovo do zore I ponosom na tebe je blažim Pa mi milo, što sam te vidio Pa kad suze neće da te vrate Makar u snu da sam s tobom bio Spavaj mirno, moj voljeni brate Zla sudbina umiješa prste Pa raskinu bratske veze čvrste Sudbina im drugo ime dala Sad je tuga, a ljubav se zvala Tužan i ponosan, tvoj brat Mijo Višnjić