Četrdeset je dana otkako je tvoj topli osmijeh zamijenila vječna tišina dragi naš,

NIDŽO

Bio si naša radost, svjetlost i ponos, a tvoj prerani odlazak ostavio je beskrajnu prazninu u našim srcima.
Nedostaješ nam u svakom novom danu, u svakom razgovoru i na svakom koraku.
Teško je prihvatiti da te više nećemo zagrliti, ali tvoja plemenita duša nastavlja da živi kroz sve nas.
Čuvamo te od zaborava, vječno tužni što te izgubismo, a ponosni i zahvalni na svakom trenutku provedenom s tobom.

Počivaj u miru.

Sestra NADA sa porodicom

Navršava se četrdeset dana otkako nije sa nama naš dragi prijatelj,

NIDŽO

Vrijeme prolazi, a sjećanja na tvoj osmijeh, razgovore i sve zajedničke trenutke ne blijede.
Teško je prihvatiti da nas više nećeš dočekivati, niti posjećivati. Uskraćeni za jedno veliko prijateljstvo, ostajemo tužni, ali i ponosni što si bio dio naših života.

Tvoje KILIBARDE

Dana 02.11.2026. navršava se pola godine od smrti naše voljene mezimice

MARTINE Velibora BURIĆ

Šest mjeseci prođe od kako su se naši životi zauvijek promijenili, od kako je naše malo mezimče otišlo među anđele.
Imala si samo tri godine, a ostavila si neizmjernu ljubav i tugu koju vrijeme ne liječi.
Tata i mama te vole svakim otkucajem srca, a tvoja braća te čuvaju u svojim najljepšim uspomenama.
Zauvijek ćeš nedostajati svojim roditeljima, braći i cijeloj porodici.
Naše srce zauvijek čuva tvoje ime, a duša te traži u svakom novom danu...

Uža porodica će u nedjelju, 01.11.2026. godine, u 10 časova posjetiti njenu vječnu kuću.

Ožalošćene porodice BURIĆ i PEJOVIĆ

Dragi naš

RACO

Vrijeme prolazi, a bol i tuga ostaju i rastu iz dana u dan.
Teško je prihvatiti da više nijesi tu.
Teško je zakucati na tvoja vrata znajući da nas više ne čeka tvoj osmjeh, lijepi glas i topao zagrljaj.
Teško je opisati i objasniti koliko nam fališ, koliko si voljen i koliko smo zahvalni što smo te imali.
Teško je svakodnevno odgovoriti na bezbroj pitanja gdje je đed „Racoman”.
Ali ne brini, nikad te nećemo zaboraviti i, koliko god da je teško, uvijek ćemo sa ponosom o tebi pričati i rado te se sjećati.

BILJANA, KOMNEN, VASILIJE, DANILO i NIKOLINA

Prošlo je 40 dana od kad nijesi sa nama

RAJKO KANKARAŠ

Tvoj odlazak ostavio je prazninu i tugu u našim srcima.
Vrijeme prolazi, ali sjećanje na tebe, tvoju dobrotu i sve lijepe trenutke koje smo dijelili nikada neće izblijediti.
Zauvijek ćeš ostati u našim mislima i molitvama.
Počivaj u miru.

DRAGAN i MILENA sa porodicom

Prođe tužnih 40 dana od kada nije sa nama

RAJKO KANKARAŠ

Dragi naš Raco, teško nam je prihvatiti da te nema, da nećemo slušati tvoje mudre savjete, priče i najljepše šale dok ispijamo jutarnju kafu.
Ponosni što smo te takvog imali, zauvijek ćeš ostati u našim mislima i srcima.

Počivaj u miru Božijem sa anđelima.

Tvoj brat MAJO i snaha MAJA

Godina prodje a bol za tobom ne prolazi

MILKA MANDIĆ

Kažu da vrijeme ublaži bol, ali mene je naučilo samo kako da živim sa prazninom koju si ostavila.
Nedostaješ mi u svakoj radosti koju nemam s kim da podijelim, u svakoj tuzi kada mi trebaš, u svakom danu kada bih samo poželjela da te zagrlim i kažem ti koliko te volim.
Godina bez tebe nije godina - to je 365 dana u kojima sam te tražila u mislima, u snovima, u uspomenama i u svakom kutku svog srca.
Bila si moja blaga luka, moja snaga i moj dom.
Da mogu još samo jednom da te zagrlim, majko... samo jednom da naslonim glavu na tvoje rame i čujem kako mi kažeš da će sve biti dobro. Ali sada mi ostaje samo da te grlim u mislima, da ti pričam u tišini i da te tražim među zvijezdama.
Najviše boli što više nikada neću moći da ti kažem: „Mama, nedostaješ mi,“
što sam ostala bez osobe kojoj sam uvijek mogla da budem samo kćerka.
Volim te, majko, do posljednjeg mog daha.

Tvoja DANKA

GODINA DANA BEZ TEBE MAJKO MOJA

MILKA MANDIĆ

Da znaš majko, fališ mi jako…
Da mi kažeš : "Biće bolje sine-polako".
Odrasla jesam, godine lete… u srcu uvijek majkino dijete…

Volim te mama!

Tvoja GAGA

Bako naša,

MILKA MANDIĆ

365 dana razgovaramo s tobom, znaš, ne naglas nego iz srca.
U trenucima kad svijet šuti nebo nam se čini malo bliže.
Ima dana kada te tražimo u vjetru, a onda nas ponekad dotakne iznenada svjetlost i znamo da uvijek nađeš način da nam kažeš da si tu.
Nedostaješ nam mnogo i tiho.
Ostavila si prazninu ali i snagu koju nijesmo znali da imamo. I svaki put kad se nasmiješimo, osjećamo da se smiješiš sa nama odozgo.
Ti si naš anđeo, koji je sa nama u srcu dok dišemo, i koji nas i dalje drži za ruku...čak i sa neba koje nije tako daleko.

Volimo te i čuvamo najljepše uspomene na tebe...

Tvoja unučad: BATO, ANDREJ, BOGDAN i TEODORA

Četrdeset dana je od smrti našeg

MRDAK DRAGANA

Prošlo je četrdeset dana, ali bol i praznina koju si ostavio ne prolaze.
Vrijeme prolazi ali uspomene na tebe živjeće zauvijek u našim srcima.
Sa ljubavlju i tugom čuvamo uspomenu na tebe, vjerujući da si sad na nekom boljem mjestu.

Počivaj u miru.

TVOJA PORODICA

Навршава се 40 дана од смрти нашег драгог

ПАЈА

Четрдесетодневни помен обиљежићемо у кругу породице, у тишини, молитви и сјећању на вољеног супруга, оца и дједа, чији ће лик и љубав заувијек остати у нашим срцима.

С љубављу и тугом,
твоја породица:
РАДМИЛА, ВЕСНА, ТАЊА, САВО, АЦО, АНДЈЕЛА И ДАВОР

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Четрдесет дана, тата мој, а ја бих и даље дала све да ми се вратиш, макар на један једини тренутак.
Видиш ли ме звијездо моја најсјајнија, како ти је ћерка све тужнија. Видиш ли ране моје док причам са твојим ликом. Чујеш ли крик мог бола, док јеца ћерка твоја. Тата, чујеш ли како те моја душа дозива и како моје срце одбија да прихвати да више никада нећу бити у твом загрљају?
Дала бих све што имам за још један твој поглед, за још једно „ћерко моја“, за још један пољубац у руку.
Ако ме негдје чујеш, молим те, дођи ми макар у сан, јер ми недостајеш на начин који ниједна ријеч не може да опише.
Тата мој, како да научим да живим са овом празнином, када је моје срце заувијек остало тамо гдје си ти?
Воли те твоја Тања, више него што небо може да прими и више него што ријечи икада могу да кажу.

Твоја ћерка ТАЊА

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Прошло је 40 дана откако нијесам чуо твој глас и осјетио твоју близину, дједе мој. А још увијек ми се чини да си ту, да ћеш се појавити и упутити ми ону твоју топлу ријеч.
Заувијек ћу чувати успомене на тебе, твоју љубав и све тренутке које смо дијелили. Био си и остајеш дио мене, моје срце и моја успомена која никада неће изблиједјети.
Понекад бих пожелио да се вријеме врати, макар на један једини дан, да будем крај тебе и да ти кажем све оно што ријечи никада нијесу успјеле да пренесу.
Највише боли што ћу кроз живот пролазити без тебе, а толико ће тренутака бити у којима ћу пожељети баш тебе поред себе.

Недостајеш ми, дједе мој.

Заувијек твој унук АЦО

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Дједе мој, 40 дана без тебе, а ниједан дан без сјећања на тебе.
Кажу да унуци личе на своје дједове, а ја бих волио да од тебе наслиједим оно најљепше – твоју доброту, снагу и велико срце. Поносан сам што сам баш ја имао ту част да будем твој унук.
Заувијек ћеш живјети у мом срцу, мојим мислима и успоменама.
И док год будем живио, носићу дио тебе у себи.
Волим те, мој дједе, и недостајаћеш ми док постојим.

Твој унук ДАВОР

31.10.2026 godine četrdeset je dana od smrti našeg brata

NOVICE Rakova ŠEKARIĆA

Najviše smo se družili za vrijeme nikšićke pedagoške akademije i rane mladosti. Ali je preovladao kosmopolitski život i tuđina.

Hvala za iskrenu i nesebičnu bratsku ljubav.
Otišao si u vječnost, a sjećanje na tvoj čestiti lik i život daje nam utjehu, dobri naš Novo.

Tvoja braća od strica:
RANKO, VESKO i PREDRAG

Navršava se 40 dana od kada nije sa nama

LUKA Vidov KOROVIĆ

Tvoja dobrota, plemenitost i dostojanstvo će nam biti vodilja u životu, a Tvoja neizmjerna ljubav nas pratiti gdje god da smo.
Ponosni na tebe kroz naše postojanje živjećeš i ti.

Tvoji
IVAN, BILJANA, IVA, NEVENA I LENA

Mom ocu

LUKI KOROVIĆU

23.09.2026 - 01.11.2026.

“Mislim na tvoj život i na tebe, iz dana u dan biva ovdje sve grublje, i čini mi se sada: nisi morao umrijeti...
Tvoja dobrota i tišina i sada me prate, dok te čuvam u mislima, tamo gdje vrijeme ne leti.“

IVETA