JOVANE

Laka je i sveta smrt prepodobnih Njegovih,
od anđeoskih sila praćen do mirne luke spasenja,
iz smrti si prešao u život,
iz sna u javu.

Rasplamtao si plamen želje u našim srcima za rajskom otadžbinom gdje više nikada neće biti rastanka.

Zauvijek te vole tvoji:
tetka KSENIJA, tetak DRAGO i brat JOAKIM

Мојој вољеној

монахињи ХРИСТИНИ РАБРЕНОВИЋ

Пола године прође откако си отишла у вјечност, а срце још увијек не прихвата да те нема међу нама. Као да је јуче било када си ходила овоземаљским стазама, тихо, скромно и са вјером у Господа, којем си посветила свој живот. Драго моје дијете, била си моја вољена сестричина, а твој одлазак оставио је празнину коју ништа не може испунити. Твоју успомену чуваћу у срцу док сам жива. Знам да си поново са својом мајком, да сте се окупиле у небеском миру и да више нема растанка.
Нека те Господ чува у свом наручју, а твоју душу нек обасја вјечна свјетлост.

Вјечан ти помен и Царство небеско,
тетка ЈОВАНКА, тетак МИЛИЋ НЕДОВИЋ са породицом

Мојој драгој

монахињи ХРИСТИНИ РАБРЕНОВИЋ

Вријеме пролази, али твој лик, твој благи осмијех и успомена на твоју доброту не блиједе. Била си моја сестричина, а својим монашким путем изабрала си живот у вјери, молитви и тишини. Твоја душа је тежила Господу, а твој живот био је свједочанство скромности, љубави и преданости Богу. Као тетка, носим те у срцу са посебном љубављу и тугом коју ријечи не могу описати.
Недостајеш, Христина, али вјерујем да си пронашла мир у загрљају Господњем, којем си читавим својим бићем тежила.
Нека ти Господ подари Царство небеско, а анђели нека те чувају. Док је мене, живјећеш у мојим молитвама и сјећањима.

Вјечан ти помен, мила моја Христина.
Са љубављу и тугом тетка МИЛАНКА РОНДОВИЋ

Прошло је шест мјесеци откако си се преселила у Царство небеско

монахиња ХРИСТИНА РАБРЕНОВИЋ

Вјерујем да си сада поново са својом мајком и својим драгим теткама, да сте се загрлиле и да си коначно међу својима. Вјерујем да си срећна поред њих, да више нема растанка, суза ни бола, већ само вјечни мир и љубав. Својим животом посвећеним Господу, молитви и вјери оставила си неизбрисив траг у срцима свих нас који смо те вољели. Недостајеш, драга моја сестро, али ме тјеши помисао да нијеси сама, да си са онима које си вољела и који су те чекали.
Кад мала Чарна погледа у небески сјај, она каже: "Кристина је ту, то је она знам". Она те види међу звијездама а ми вас чувамо у нашим мислима.

До поновног сусрета у Царству небеском,
твој брат од тетке ДРАЖЕН СОШИЋ са породицом

Četrdeset nadanja na tvoje "vidimo se sjutra".....
I život koji je trebao da se desi...

Najposebniji i Voljeni moj

ÐIĐI

Radovala sam se tvom rođenju, odrastao si pred mojim očima, od malog dragog dječaka u mom zagrljaju pa sve do momka ponosnog osmjeha i dobrog srca.
Voljela sam te neizmjerno cijelim svojim bićem i u tvoje odrastanje ulila sam svoj život i svu svoju ljubav. U ovoj tišini osjećam da je dio mene otišao sa tobom. Taj dio uvijek će pripadati samo tebi. Ono što si ostavio u meni je tvoj lik, tvoj glas, osmjeh, ponos i sve naše uspomene veće od smrti i ove tuge.

Ponosna i zahvalna za sve trenutke provedene sa tobom i što sam imala priliku da budem tvoja tetka.

Volim te zauvijek!

Slomljenog srca, tvoja tetka Nataša

DARKO VUKOJEVIĆ

Četrdeset je dana neizrecivog bola, suza i tišine otkako nas je napustila naša najbolja duša.
Voljeni naš sine, brate i ujače, tvoj odlazak ostavio je prazninu koju ništa i niko nikada neće moći da ispuni.
Svaki dan bez tebe je težak, a tvoje mjesto u našim životima zauvjek ostaje pusto.
Bobanu i Vasiliju ostaćeš zvezda vodilja i najljepša uspomena, a nama vječna rana na srcu i tuga koja ne prolazi.

Počivaj u vječnom miru.

Tvoji neutješni:
majka LJILJANA, sestra DIJANA i tvoji sestrići BOBAN i VASILIJE

Навршава се четрдесет тужних дана од кад нас је напустила наша вољена супруга, мајка и баба

КОСА ШУСТЕР

рођена Перуновић

Недостајеш сваког тренутка.
С љубављу, поносом и неизмјерном тугом чуваћемо успомену на тебе.
Почивај у миру.

ТВОЈА ПОРОДИЦА

Četrdeset dana je od smrti naše voljene

DANICA Mijajla KOPRIVICA

rođena Macić

Tvoja priča među nama prerano je stala, ali želimo da vjerujemo da se nastavila negdje gdje nema bola i rastanka, na nekom ljepšem mjestu, dostojnom tvoje dobrote.
Nama ostaje da te tražimo u uspomenama, u svakom osmjehu koji nas podsjeti na tvoj i u tišini koju si ostavila za sobom.

Porodica će posjetiti njenu vječnu kuću 14. 11. 2026. godine u 10 časova na groblju Renovac – Banjani.

Tvoje ćerke SONJA i MILENA sa porodicama

Četrdeset je dana od kad nije sa nama naša draga

STANKA Gojkova DANILOVIĆ

Živjela si dostojanstveno sa svim ljudskim i moralnim vrijednostima.
Velikog srca, otvorenih ruku za topao zagrljaj i pomoć svima.
Ostavila si trag koji će biti zauvijek u našim srcima i životima.
Vrijeme koje prolazi i koje će proći ne umanjuje ljubav koju osjećamo u svakom našem danu.
Hvala što si svjetlošću obasjala naš put i naše živote.
Vrijeme nam nameće da živimo sa nedostajanjem voljenih i dragih.

Hvala na priloženom cvijeću.
Hvala na svakom saučešću i svakom interesovanju tokom bolesti bilo kojim putem.

Dana 15.11.2026. (nedelja) u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću.

PORODICA

Навршава се година дана од када није са нама наша драга

НАДА Душанова БОЖОВИЋ

рођена Миховић

У суботу 14.11.2026. године у 11 часова породица ће посјетити њену вјечну кућу на гробљу испред цркве Св. Петке у Будви.

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА БОЖОВИЋ

Dragi Roditelji,

BLAŽO
ĐAJIĆ

3 godine

RADMILA (rođ. Ičević)
ĐAJIĆ

4 godine

Trajete u svemu što jesmo.

SA PONOSOM VAŠI

Три су године од када ниси са нама наша

СНЕЖАНА-НЕНА ЂУКАНОВИЋ

Три су године прошле, предуге, а ти нам сваког дана недостајеш све више. У глави одзвања твој глас, твој смијех .. Чувамо те од сваког заборава.

Твој брат МИЛОВАН - ПЕРКО и сестра СВЕТЛАНА - ЦАРА са породицама

Dana 14. novembra 2026. godine navršava se godinu dana od smrti našeg voljenog

BRANISLAVA - BANETA SMATLIKA

Najdraži naš,

Godina prođe, a mi se još uvijek ne mirimo s tim da nisi među nama.
Ne čujemo više tvoj glas i ne vidimo tvoj blagi osmijeh, ali nikada nećemo prestati da osjećamo tvoju dobrotu, plemenitost i ljubav.
Hvala ti za sve što si nam pružio, za svaki trenutak, svaku lijepu riječ i ljubav koju si ostavio iza sebe.

Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću istoga dana u 10 časova, dok će se Sveta misa služiti u Crkvi Svete Marije u Sutomoru u 11 časova.

Vole te i zauvijek čuvaju od zaborava,
TVOJI NAJMILIJI

Četrdeset dana bez tebe…

VLADO

Vjerovala sam da ćemo dobiti i ovu bitku, kao i mnoge prije nje.
Vjerovala sam u snagu istrajnosti, nepokolebljivu volju i tihu hrabrost koje su nas vodile kroz brojna životna iskušenja. Ipak, život ponekad ispisuje stranice koje nijesmo spremni da čitamo i donosi ishode pred kojima i najčvršća vjera ostaje bez odgovora.
Svoje bitke vodio si tiho i u najtežim trenucima čuvao svoje dostojanstvo.
Dok sam još vjerovala u pobjedu, nijesam do kraja razumjela koliko su te iscrpile godine borbe i koliko ti je, poslije svega, bio potreban mir.
Najteže je pogledati nekoga posljednji put u oči, držati njegovu ruku i znati da dolazi trenutak kada je moraš pustiti. Nijesam znala kako se pušta ruka koju sam toliko godina držala.
Postoje trenuci od kojih se ne opraštamo, već ih zauvijek nosimo u sjećanju.
Danas, nakon četrdeset dana, više ne tražim odgovore.
Nadam se da si pronašao mir koji si zaslužio i da te ništa više ne boli.
Počivaj u miru.

Tvoja SUPRUGA

VLADO

Četrdeset dana je prošlo, a čini mi se da je svakim novim danom sve teže prihvatiti da te više nema da me dočekaš kući.
Nedostaješ u svakom povratku, u svakom trenutku u kojem bih poželjela da si tu, u svemu što je nekada bilo naše, a sada je samo uspomena.
Čuvaćemo tvoje ime, tvoje uspomene i sve ono što si ostavio u nama.
Možda te više ne možemo zagrliti, ali ćeš zauvijek imati svoje mjesto među nama.
Jer neki ljudi ne odlaze onda kada ih više nema - žive kroz ljubav onih koji ih pamte.

Voli te, zauvijek,
tvoja „treća sreća“ ADRIANA

40 dana bez tebe, tata moj…

VLADO

Dragi moj tata,
Hvala ti na neizmjernoj ljubavi koju si mi davao, na svakom razgovoru koji smo vodili samo ti i ja, na svakoj tajni koju si sačuvao.
Hvala ti što si mi uvijek čuvao leđa, što si vjerovao u mene kad niko nije i što si se borio, tajo moj.
Hvala ti što si bio tu u svakom mom posebnom trenutku, kao moj pravi oslonac.
Gdje god da si, gledaj nas i raduj se, imaš kome.
Obećavam ti da te tvoji Lazar i Teona neće zaboraviti. Uvijek ćeš biti njihov posebni đed Vlao.

Tata, dok god dišem, dišeš i ti.
Volim te, gdje god da si.
Naša ljubav nema granica.

Tvoja ANĐELA sa LUKOM, LAZAROM i TEONOM

Četrdeset dana bez tebe tata..

VLADO

Još uvijek nam je teško da pronađemo mjesto za prazninu koju si ostavio.
Nedostaju nam tvoje nježne riječi, zagrljaji, pažnja i ona sigurnost koju smo imali samo zato što si ti bio tu. Nedostaje nam da te pozovemo, ispričamo ti nešto sasvim obično, podijelimo s tobom neku radost i čujemo tvoj glas.
Najviše boli što nas čeka toliko toga što smo željeli da doživiš s nama. Što nećeš biti tu da ispratiš naše korake, da se raduješ našim uspjesima, da budeš ponosan na nas i da nas, kao uvijek, dočekaš raširenih ruku.
Još smo toliko toga željeli s tobom, a nijesmo ni slutili koliko će nam nedostajati sve ono što smo smatrali da se podrazumijeva.
Hvala ti što si nam pokazao koliko otac može biti nježan, pažljiv i pun ljubavi.
Tu ljubav ćemo nositi kroz život, a tebe čuvati u svemu što jesmo i što ćemo tek postati.
I ma koliko godina imali, uvijek ćemo biti tvoji najmlađi, a ti naš tata.

Zauvijek tvoji blizanci MILO i DARIJA

40 dana bez tebe, tata…

VLADO

Još uvijek je teško prihvatiti da je došao dan kada moramo nastaviti bez tebe.
Ostali su trenuci koje smo dijelili, riječi koje pamtimo i uspomene kojima ćemo se uvijek vraćati. Znamo koliko si se borio i koliko si snage uložio u život koji nije uvijek bio lak. Do posljednjeg dana ostao si dostojanstven, ponosan i svoj.
Takvog ćemo te pamtiti.
Hvala ti za temelje koje si nam postavio, za sve čemu si nas naučio i za sigurnost koju si nam pružao.
Svako od nas nosiće dio tebe na svom životnom putu. To je ono što ostaje iza čovjeka i što ni vrijeme ni odlazak ne mogu izbrisati.Danas se opraštamo sa sviješću da neke praznine ništa ne može nadomjestiti, ali i sa ponosom što smo imali upravo tebe za oca.
Počivaj u miru, tata.
Svoj život si ispisao, a mi ćemo tvoje ime nositi dalje, sa ponosom i poštovanjem.

Tvoja djeca,
MILO, VLADANA, ANĐELA, ADRIANA i DARIJA

Dragi tata

VLADO

Ne znam kako se čovjek navikne na prazninu koju osjeti nakon gubitka oca.
Znam samo da mi jako nedostaješ i da se ta praznina i ta bol riječima ne mogu opisati.
Još uvijek te čekam, još uvijek se nadam.
Živiš i živjećeš dok god ja budem živa, kroz moje riječi, moje priče i uspomene.
Čuvaću te od zaborava.

Tvoja VLADANA

Sjećanje na naše drage plemenite i voljene roditelje

MILA - Todorovog
IVANOVIĆA

33 godine

DRAGICA Milova
IVANOVIĆ

15 godina

Prošle su mnoge godine bez vaše ljubavi i pažnje.
Sjećanje na topli roditeljski dom i bezbrižno djetinjstvo su nam ukrali. Ostarili ste nam ono najdragocjenije, ljubav koja se ne može naslijediti, kupiti i oduzeti.
Sa ponosom što smo vaše ćerke i zahvalnošću na svim otvorenim putevima kojim smo naučile da hodamo.

Zahvalne dok postojimo
Ponosne što smo vaše
TANJA Mila IVANOVIĆ-JOVIĆEVIĆ ,
SONJA Mila IVANOVIĆ-SEKULIĆ