Dragom ujaku

ANDRIJI VUKASOVIĆU

Neka tvoja plemenita duša nađe vječni mir.
Čuvat ćemo te od zaborava.

RADO, ILIJA i ANJA

Posljednji pozdrav

IVANU

Bol pred tvojim odlaskom ne staje u riječi,
brate moj.
Tvoja sudbina je bila tvoja borba, ali tvoj odlazak ostaje moja najveća rana.
Počivaj u miru i spokoju, dragi moj.

Tvoja sestra IRENA sa porodicom

Posljednji pozdrav

IVU

Dragi ujko,
neka tvoja dobra duša počiva u miru.

Tvoji: NAĐA, MATIJA, ANDRIJA i JOVAN

Последњи поздрав
драгом брату, ујаку и шури

ИВАНУ ПРЕЛЕВИЋУ

Заувијек ћеш живјети у нашим срцима, сјећањима и молитвама.
Нека Твоја племенита душа почива у Царству небеском.

Сестра МАРИЈА, зет ВЛАДИМИР
и сестрићи МАТИЈА и АНДРИЈА

Posljednji pozdrav voljenoj tetki

ANGELINI

Otišla si iznenada ostavljajući za sobom neizmjernu tugu i prazninu. Zauvijek će nam nedostajati tvoj smijeh, dobrota i razumijevanje koje si imala za svakoga.
Počivaj u miru, a mi ćemo te zauvijek nositi u svojim srcima.

Sestrične IVANA, ANA i GORDANA

Последњи поздрав нашој драгој тетки

АНГЕЛИНИ

„Ооооо ... ђе си ти Драленце, шта има ?“
„Ооооо ... ђе си ти Миканче, шта има ?“

Тако си нас дочекивала, увијек насмијана.
Данас бисмо дали све да још једном чујемо то питање. Имали бисмо ти толико тога рећи, што током живота нисмо довољно пута изговорили.

За тебе смо били Драленце и Миканче, а иза тих надимака стајала је безусловна љубав, племенитост и доброта којом си нас несебично даривала. У њима је стао цијели један наш свијет.

Док год буде нас - биће и тебе.
Остаћеш са нама - у свакој причи, сваком осмијеху и сваком „Ооооо… шта има ?“, које ћемо заувијек чути твојим гласом.

Хвала ти што си нас увијек гледала као своје.

Волимо те, наше Ангелинче.
Заувијек.

Твоји: ДРАЛЕНЦЕ и МИКАНЧЕ

Последњи поздрав мојој вољеној сестри

АНГЕЛИНИ

Отишла си, моја вољена сестро, а са тобом и један дио мог срца. Била си мој благослов, Божији дар и мој животни јарбол.

Успомена на дане испуњене осмијехом, ведрим духом и оптимизмом.

Твоја племенита душа од данас хода рајским стазама вјечности. Ја ћу те чувати од заборава.

Бићеш вољена и никад заборављена.

Почивај у миру, анђеле мој.

Твоја сестра МИРА ТОДОРОВИЋ са породицом

Draga

ANGELINA

Težak je i bolan ovaj iznenadni rastanak sa tobom.
Tvoja plemenita duša i častan život, zaslužuju poštovanje i vječno sjećanje.
Uvjek voljena, nikad zaboravljena.

Sestra STANA sa porodicom

Otišao je moj Drug

ĐOKO MASONIČIĆ

Pilot,
Kapetan,
Majstor nebeskih visina.
Sada tamo, po nebeskom plavetnilu vrca med nekih Božjih pčela.

Već nedostaje.

BORO MRDAK sa porodicom

Последњи поздрав
стрицу и ђеверу

ЈОВАНУ ЂИКАНОВИЋУ

Тамо те чекају твоја вољена, моја стрина Лола и мој тата.
Путуј са анђелима и почивај у миру.
Нека вас поново споји вјечна љубав, а нама остају успомене које никада неће изблиједјети.

Нека ти је лака црна земља и хвала.

Синовац ВАСИЛИЈЕ и снаха ЈАНА

Poslednji pozdrav našoj

BOJANI SEKULIĆ

Ti si otišla na neko bolje mjesto, a u nama je zbog tvog odlaska ostala praznina koju ništa ne može ispuniti i bol koju riječi ne mogu opisati. Ali je ostao i ponos što smo baš takvom kćerkom, sestrom, i tetkom bili blagosloveni i njime blažimo tugu zbog tvog preranog odlaska.

Ovim putem porodica iskazuje zahvalnost ministru zdravlja, direktorima, ljekarima i medicinskom osoblju Opšte bolnice Pljevlja i Kliničkog centra Crne Gore, kao i zahvalnost na podršci i razumijevanju naše borbe i našeg bola kolegama i prijateljima iz Doma za stare Pljevlja, Montenegro Starsa, Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija, škola i predškolskih ustanova Crne Gore.

S posebnim poštovanjem porodica upućuje zahvalnost svim komšijama, kumovima, prijateljima i rodbini koji nas nisu ostavljali bez podrške u prethodnim danima i koji su, lično ili putem telegrama, izrazili saučešće u našem bolu.

Otac PILE, majka RADA, brat DUŠAN, sestra SVETLANA, sestričine NIKOLINA i GORANA i brataničina NIKOLIJA

BOJANA SEKULIĆ

Teto naša,
Uvijek si nam govorila: „Volim vas do neba, pa tamo napravim rupicu i onda još gore…“ Te riječi, nepromijenjene kroz godine, ostajale su upakovane u onaj nježni glas kakav imaju samo najplemenitije duše. Danas, kada si i ti sama tamo gore, dobijaju posebnu težinu. Otišla si na nebo da bismo znale da je ono „još gore“ zapravo beskonačno i da nas odatle čuvaš, kao što si nas čuvala od suza, hladnoće, prijekora i svega lošeg „ovdje dolje“. Hvala ti što smo rasle obasjane tvojom ljubavlju, pažnjom i nježnošću, tako nesebično usmjerenim nama. Rasle smo uz najbolju tetu na svijetu, uz najtoplije riječi i najnježnije zagrljaje. A naša najmlađa Nikica tek će rasti uz priče o svojoj keki Boki. Svakoga dana pita: „A đe je keka Boka?“, a onda pogleda u nebo i razvuče osmijeh kakav imaju samo djeca koja razgovaraju sa anđelima. Mi ćemo joj pričati o tebi i učiti je svemu onome čemu si ti naučila nas i znaće sve o tebi iako si kroz onu rupicu na nebu ti otišla.
Počivaj u miru, teto naša.
Nikada te nećemo zaboraviti.

NINA, GOGA i NIKOLIJA