Bako naša,

MILKA MANDIĆ

365 dana razgovaramo s tobom, znaš, ne naglas nego iz srca.
U trenucima kad svijet šuti nebo nam se čini malo bliže.
Ima dana kada te tražimo u vjetru, a onda nas ponekad dotakne iznenada svjetlost i znamo da uvijek nađeš način da nam kažeš da si tu.
Nedostaješ nam mnogo i tiho.
Ostavila si prazninu ali i snagu koju nijesmo znali da imamo. I svaki put kad se nasmiješimo, osjećamo da se smiješiš sa nama odozgo.
Ti si naš anđeo, koji je sa nama u srcu dok dišemo, i koji nas i dalje drži za ruku...čak i sa neba koje nije tako daleko.

Volimo te i čuvamo najljepše uspomene na tebe...

Tvoja unučad: BATO, ANDREJ, BOGDAN i TEODORA

Četrdeset dana je od smrti našeg

MRDAK DRAGANA

Prošlo je četrdeset dana, ali bol i praznina koju si ostavio ne prolaze.
Vrijeme prolazi ali uspomene na tebe živjeće zauvijek u našim srcima.
Sa ljubavlju i tugom čuvamo uspomenu na tebe, vjerujući da si sad na nekom boljem mjestu.

Počivaj u miru.

TVOJA PORODICA

Навршава се 40 дана од смрти нашег драгог

ПАЈА

Четрдесетодневни помен обиљежићемо у кругу породице, у тишини, молитви и сјећању на вољеног супруга, оца и дједа, чији ће лик и љубав заувијек остати у нашим срцима.

С љубављу и тугом,
твоја породица:
РАДМИЛА, ВЕСНА, ТАНЈА, САВО, АЦО, АНДЈЕЛА И ДАВОР

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Четрдесет дана, тата мој, а ја бих и даље дала све да ми се вратиш, макар на један једини тренутак.
Видиш ли ме звијездо моја најсјајнија, како ти је ћерка све тужнија. Видиш ли ране моје док причам са твојим ликом. Чујеш ли крик мог бола, док јеца ћерка твоја. Тата, чујеш ли како те моја душа дозива и како моје срце одбија да прихвати да више никада нећу бити у твом загрљају?
Дала бих све што имам за још један твој поглед, за још једно „ћерко моја“, за још један пољубац у руку.
Ако ме негдје чујеш, молим те, дођи ми макар у сан, јер ми недостајеш на начин који ниједна ријеч не може да опише.
Тата мој, како да научим да живим са овом празнином, када је моје срце заувијек остало тамо гдје си ти?
Воли те твоја Тања, више него што небо може да прими и више него што ријечи икада могу да кажу.

Твоја ћерка ТАЊА

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Прошло је 40 дана откако нијесам чуо твој глас и осјетио твоју близину, дједе мој. А још увијек ми се чини да си ту, да ћеш се појавити и упутити ми ону твоју топлу ријеч.
Заувијек ћу чувати успомене на тебе, твоју љубав и све тренутке које смо дијелили. Био си и остајеш дио мене, моје срце и моја успомена која никада неће изблиједјети.
Понекад бих пожелио да се вријеме врати, макар на један једини дан, да будем крај тебе и да ти кажем све оно што ријечи никада нијесу успјеле да пренесу.
Највише боли што ћу кроз живот пролазити без тебе, а толико ће тренутака бити у којима ћу пожељети баш тебе поред себе.

Недостајеш ми, дједе мој.

Заувијек твој унук АЦО

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Дједе мој, 40 дана без тебе, а ниједан дан без сјећања на тебе.
Кажу да унуци личе на своје дједове, а ја бих волио да од тебе наслиједим оно најљепше – твоју доброту, снагу и велико срце. Поносан сам што сам баш ја имао ту част да будем твој унук.
Заувијек ћеш живјети у мом срцу, мојим мислима и успоменама.
И док год будем живио, носићу дио тебе у себи.
Волим те, мој дједе, и недостајаћеш ми док постојим.

Твој унук ДАВОР

31.10.2026 godine četrdeset je dana od smrti našeg brata

NOVICE Rakova ŠEKARIĆA

Najviše smo se družili za vrijeme nikšićke pedagoške akademije i rane mladosti. Ali je preovladao kosmopolitski život i tuđina.

Hvala za iskrenu i nesebičnu bratsku ljubav.
Otišao si u vječnost, a sjećanje na tvoj čestiti lik i život daje nam utjehu, dobri naš Novo.

Tvoja braća od strica:
RANKO, VESKO i PREDRAG

Navršava se 40 dana od kada nije sa nama

LUKA Vidov KOROVIĆ

Tvoja dobrota, plemenitost i dostojanstvo će nam biti vodilja u životu, a Tvoja neizmjerna ljubav nas pratiti gdje god da smo.
Ponosni na tebe kroz naše postojanje živjećeš i ti.

Tvoji
IVAN, BILJANA, IVA, NEVENA I LENA

Mom ocu

LUKI KOROVIĆU

23.09.2026 - 01.11.2026.

“Mislim na tvoj život i na tebe, iz dana u dan biva ovdje sve grublje, i čini mi se sada: nisi morao umrijeti...
Tvoja dobrota i tišina i sada me prate, dok te čuvam u mislima, tamo gdje vrijeme ne leti.“

IVETA

Navršava se 40 dana od kada nas je napustio naš voljeni

NOVAK Nikole VUKSANOVIĆ

Dragi naš Novo, bio si temelj, oslonac, blagi glas razuma i čista emocija, srce naše porodice.
Ostavio si tragove dobrote i ljubavi koje ćemo sa zahvalnošću pamtiti, posebno tvoji unuci.
Hvala ti za svaki dan koji si proveo sa nama.
Počivaj u miru.

Tvoji : ZORA, GORAN, INDIRA, PATRIK, BODIN, ĐURO, BOGDAN i IVAN

Pola godine bez tebe, brate, đeveru i najbolji strikenda naš

VLADIMIR Brankov MILOŠEVIĆ

Gdje god bili, u Maslinama, našoj voljenoj Planinici, ti si tu sa nama.
Nedostaješ nam više nego što riječi mogu opisati.

Tvoj brat TOŠO sa porodicom

Година прође а бол за тобом не пролази

НИНА

Нина, прође година од како нијесмо чули твој глас, видјели твоје лице и осјетили топлину твог загрљаја. Зашто је судбина била тако сурова да нам те узме у твојим најљепшим годинама.
Била си наша старија сестра, дио нашег дјетињства, наше породице и наших живота. Нико и никада неће моћи да заузме твоје мјесто, нити да избрише празнину коју си оставила својим одласком.
Дали би све на свијету да можемо још само једном да те загрлимо, да чујемо твоје „брате” и „сестро” да ти кажемо колико те волимо и колико нам значиш. Да још само једном будемо сви заједно као некад макар на један тренутак.
Кажу да вријеме лијечи све, ал нашу рану не лијечи. Само нас учи да ћутимо док нас душа боли и да се смијемо док у сцу кријемо сузе за тобом за тобом.

Заувијек ћеш бити наша сестра, наша туга, наша љубав и наша непреболна рана.

Волимо те и вољећемо те заувијек
твој брат НИКОЛА и сестра НАЂА

Болна година дана од смрти наше вољене кћерке

НИНЕ

Ниједан дан без туге, ниједна ноћ без суза, ниједан тренутак без мисли на тебе.
Кажу да вријеме лијечи све ране, али не знају да постоје ране које никада не зарасту. Постоје празнине које нико и ништа не може испунити, а постоји и бол родитеља који остану без свог највећег блага – свог дјетета.
Нина наша, душо наша од како си отишла, ништа више није исто. Кућа је тиша, дани су тужни а срце сваког дана тражи тебе. Недостаје нам твој осмијех, твој глас, твој загрљај и све оно што смо мислили да ћемо још дуго заједно проживјети. Била си и остаћеш дио нас, наша радост, наша срећа и наше дијете које ћемо вољети док год нам срце куца.

Нека те анђели чувају тамо гдје ми више не можемо, а ми ћемо те чувти у својим срцима, у мислима и молитвама, све док се једног дана поново не сретнемо.

Твоји неутјешни РОДИТЕЉИ

Najmiliji, naš, voljeni, naš

VLADIMIR-TURO MARKOVIĆ

Četiri godine su prošle, ali ni nijedan dan bez sjećanja na tebe.
Vrijeme ne može biti lijek za našu bol za tobom, već samo grubi svjedok da nisi među nama i da smo te prerano izgubili.
Živiš u svakoj našoj riječi, uspomeni...
Boli svaki tren bez tebe. Tvoja bezuslovna ljubav, savjeti, snaga, toplina, sve što si nas naučio biće naš vječni kompas.
Učimo se da nastupamo bez tvog osmijeha, zagrljaja, topline, ljubavi koje si nam pružio.
Sjećanje na lijepe trenutke ostaće zauvijek u našim srcima.

Tvoji:
supruga MIRA, ćerke SANJA, SLAĐANA i LJILJA