Navršava se 40 dana od kada nas je iznenada i prerano napustio naš voljeni stric i đever

MILOSAV - MIŠO ANĐELIĆ

I danas nismo spremne na tišinu koja je ostala poslije tebe. Mnogo toga se promijenilo, ali jedno nije - nedostaješ jednako svakog dana.
Bio si naš glas razuma i oslonac kad smo ostali bez svog, pun razumijevanja za svaku od nas učio si nas kako se voli i čuva porodica.
Nastavljamo dalje jer život tako traži, ali u svakom našem koraku ostaje dio tebe, da traješ vječno.

Zauvijek tuguju za tobom,
tvoje VERA, ANĐELA, ALEKSANDRA i ISIDORA

Danas se navršava 40 dana od iznenadne smrti našeg voljenog supruga i oca

MILOSAV - MIŠO ANĐELIĆ

Tuga za tobom ne prolazi, ali je ljubav koju si ostavio jača od svakog rastanka.
Tijelom nijesi više sa nama, ali te osjećamo svuda gdje te naša ljubav traži, u dahu vjetra, miru šume, grani koja zatreperi i tišini prirode.
Nedostaješ nam u svakom danu, svakoj misli i svakom neizgovorenom pozivu.
Tvoj trag ostaje dubok, svijetao i neizbrisiv.
Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima, molitvama i svemu lijepom što nas podsjeća na tebe.

Danas ćemo posjetiti tvoju vječnu kuću na Žabljaku.

Vole te tvoji, VESNA, JOVANA, OGNJEN i MARKO

Četrdeset dana od sreće moje ugašene

ANA MINIĆ

Ana, Mile, sine kako sam te zvala.
Kako? Zašto? Nado moja, rano moja, tugo!
Ostavila si tvoje malo čedo, zlato, sunce, Danicu-Gabu bez tvoje ljubavi i igre i planova za nju, tvog Giga da te traži u svakom vašem zajedničkom trenutku.
Ostavila si sestru i brata da vječno tuguju i da se pitaju kako smo te pustili da odeš?
Teško je živjeti sa ranom u srcu i duši viđeti te svuda, a niđe te ne naći.
Čekala sam te ovih dana na tvom mjestu, bolna rano moja. Da mi dođeš.
Nema osmijeha koji je grijao i kad nam je bilo najteže. Tvoja stolica u mojoj sobi je prazna. Sjedem na tvoje mjesto, ti si mi u krilu, čekam topli zagrljaj, ali izgubiš se.
Sunce moje zamračeno, nado moja izgubljena. Tražiću te u slikama, u pričama, u naučnim radovima, tugo moja!
Bila si mi oslonac sve ove godine.
Tvoj osmijeh, tvoja dobrota, ljubav i tvoja snaga tvoj odlazak ne prekida.
Zauvijek ćeš biti tu!
Ne postoji poslednji pozdrav jer si ti vječna!

Tužna majka

9. maja 2026. navršava se četrdeset dana od kada nijesi samnom

ANA

Najbolja moja, tužni i teški dani prolaze.
Nedostajanje i tuga za tobom.
Mićko moj boli srce, suze, uspomene, boli praznina, ćutanja, boli to što ne mogu da te vidim da mi se javiš da dijelimo dan i noć.
Ana moja, najviše boli tvoj život koji je trebao još da traje.
Nepodnošljiva je nemogućnost da još nešto uradim za tebe.
Moja sestra i moj najbolji prijatelj uvijek i svuda zajedno koračale, dalje bez tebe je preteško.
Snago moja i moja ljepoto voljela si čistotom dječije duše, uvijek spremna za sve što je život stavljao pred tebe.
Zvijezdo moja sjajna sreća je i ponos što sam dijelila život sa tobom.
Ne opraštam se, ti si u svakom mom udahu i minuti sa svojim osmijehom, jaka i snažna kakva si uvijek bila.

Tvoja sestra CACA

Пола године од смрти наше драге

СЛОБОДАНКЕ-БОБЕ ЂУРЂИЋ

Постоји љубав коју смрт не прекида и туга коју вријеме не лијечи. Зрачила си добротом, љубављу и оптимизмом, била наша снага, ослонац и срце породице. Без тебе ништа више није исто.

Недостају нам твој глас, осмијех и топлина којом си испуњавала сваки наш дан. Хвала ти за сву љубав, пажњу и доброту коју си нам несебично даривала.

У недјељу, 10.05. у 11 часова, породица ће посјетити њену вјечну кућу.

Твој супруг МИЛЕТА, син МИЉАН, ћерке ДРАГАНА и БОЈАНА и ђевер БОЖИДАР

Пола године од смрти драге мајке

СЛОБОДАНКЕ-БОБЕ ЂУРЂИЋ

Мајко моја,
пола године без тебе, а сваким даном недостајеш све више. Чини ми се да је са тобом отишао дио мог живота и моје душе.

Када прођем поред зграде, срце заболи јер те нема на тераси да видиш јесам ли стигла. Нико ме није дочекивао као ти. Нема више наших кафа, дугих разговора који су ми уљепшавали дане, ни твојих позива и оног твог: „Јеси стигла, Драле?“

Недостају ми чак и наше ситне свађе и препуцавања, јер су и она била пуна љубави. Најтеже је када дођем, а тебе нема да ме дочекаш.

Колико ми фалиш, мајко моја… а тек да знаш колико недостајеш Хелени.

Твоја ћерка ДРАГАНА са породицом

Пола године је од смрти драге мајке

СЛОБОДАНКЕ-БОБЕ ЂУРЂИЋ

Мајко моја,
вријеме тако брзо пролази откад ниси ту, а бол и празнина не пролазе. Највише ми недостаје када дођем кући, а нема твог дочека, твог осмијеха и топлине којом си ме увијек дочекивала и испраћала.

Недостају ми твоја питања: „Како си?“ и „Јеси ли стигао?“, наши разговори, твоји савјети и љубав којом си ме чувала кроз цијели живот.

Била си моја снага, моја сигурност и посебна љубав која се не заборавља. Заувијек ћеш остати моја највољенија и најбоља мајка на цијелом свијету.

Твој син МИЉАН

Пола године је од смрти драге мајке

СЛОБОДАНКЕ-БОБЕ ЂУРЂИЋ

Драга мајко,
вријеме пролази, али бол за тобом не јењава. Када кренем да те позовем, срце заболи јер те нема. Недостају ми наши разговори, твоји савјети и све наше мале тајне.

Ја и Вук те спомињемо свакога дана, чувамо те у мислима, срцу и свакој успомени. По добру те памтимо, с љубављу спомињемо и поносно носимо у срцу.

Мајко, живиш кроз нас и нашу љубав.

Твоја ћерка БОЈАНА са породицом

Mojoj bakici

SLOBODANKI-BOBI ĐURĐIĆ

Bako moja najmilija, vrijeme prolazi ali tuga za tobom ne prolazi.
Kada pomislim na tebe sjetim se tvojih zagrljaja i topline koju mi niko zamijeniti ne može.
Nedostaje mi tvoj glas, tvoje riječi i ljubav kojom si činila da sve bude ljepše i lakše.
Bila si i ostala najvoljenija i najposebnija baka i najljepsa ljubav mog djetinjstva.

S ljubavlju u srcu te čuva tvoja unuka
HELENA

Годину дана без тебе

Хаџи-монахиња МАТРОНА (ЗАГОРКА) КАНКАРАШ

Мајко моја, без тебе ништа више није исто.
Недостајеш у сваком дану, у свакој тишини.
Другачији је ваздух који дишем, другачије је сада све…

Христос Васкрсе, радости моја!

Твоја МИЛИЦА са породицом

Годину дана од нашег растанка Заге

Монахиња МАТРОНА (ЗАГОРКА) КАНКАРАШ

Како вријеме пролази све нам више недостаје велика љубав и доброта коју си нам пружала.
Живот те није штедио, али си га носила тихо и достојанствено. Своју бол носила си сама, без ријечи све до последњег даха.
Свакодневно си у мислима и причама, али те нема гдје нам највише требаш, у животу.

Твоја сестра ДУЊА са породицом

Pola godine je od kada nije sa nama naša voljena

JULKA Dragova BRACANOVIĆ

Svoje duše često ugrijemo sjećanjima na čvrstinu tvoje ličnosti, na majčinsku bezrezervnu ljubav i žrtvu.
Uspomene koje su ostale su neugasivi svjetionik tvog časnog pređenog životnog puta.
Iako svjesni da je breme godina i života umorilo tvoje trajanje, teško se privikavamo na prazninu koja je ostala tvojim odlaskom.

TVOJI NAJMILIJI

Draga majko

SLAVKA Vojova STOJANOVIĆ

Godina je prošla otkad te nema.
Sa ponosom i poštovanjem čuvat ćemo uspomenu na tvoju ljubav, dobrotu, na častan i dostojanstven život.
Hvala ti za sve.

Kćerka SNEŽANA, unuka SANJA sa porodicom i unuk ALEKSANDAR-SAŠA

Godina dana je od smrti moje jedine bakice

SLAVKE STOJANOVIĆ

Sa svime sam se ja u životu mogla pomiriti, osim sa ovim da sve što dolazi po prvi put nije sa tobom.
To treba naučiti. Nijesam naučena na život u kom nemam tebe. Svakog dana. Za sve moje godine. Oprosti što ne znam da se pomirim sa tim. Oprosti na svakoj prolivenoj suzi. Oprosti što sam ljuta na tvoj odlazak, jer sam voljela da vremenu ukrademo još koju godinu zajedno.
Hvala ti što sam bila toliko voljena, hvala što si uvijek brinula da budem dobro. I biću. Obećavam.

Putuj, anđele.
Putuj u zasluženi mir.

Tvoja NANA sa porodicom

Dana 09. maja 2026. navršava se godina od smrti naše majke, svekrve, babe i prababe

SLAVKE Vojove STOJANOVIĆ

Majko, bila si borac do posljednjeg daha, snažna, hrabra i dostojanstvena.
Tvoje ruke koje su nas podizale, sad počivaju u miru.
Tvoje oči, koje su nas budno pratile sada gledaju sa neba.
Otišla si tiho, ali za sobom ostavila ljubav koju ništa ne može izbrisati.
Počivaj u miru, najdraža majko.

Tvoj sin VESELIN sa porodicom

Kroz pukotine moga života godinu dana duša jeca a bol zavija brate moj

JAŠO

10.05.2025 - 10.05.2026.

Dođeš mi u san pa zatalasaš naše sretno djetinjstvo što mi i ovo što je od srca ostalo, pocijepa.
U visine čujem tvoj vječiti osmijeh i glas vazduha koji šapće tvoje ime i nikada ne zamire, samo suza sklizne ustaljenim putem.
Kako ću dalje...? pomogni mi zakletvo moja, jer mi bez zrake sunca sviću zore i padaju sutoni.

Uvijena u vječni bol tvoja sestra
VESNA i njena porodica

Дана 10.05.2026. године навршава се година од смрти нашег драгог и вољеног

СТАНКА Душановог ГВОЗДЕНОВИЋА

Вријеме пролази а туга и празнина и даље живе у нашим срцима.
Твоја љубав, подршка, ослонац који си нам био, поштен, достојанствен живот који си водио, обавезује нас да те чувамо од заборава.

Хвала ти на свему.

Обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и комшије да ћемо тога дана у 10 часова посјетити његову вјечну кућу.

ТВОЈА ПОРОДИЦА ГВОЗДЕНОВИЋ

20 godina je od smrti našeg oca

ZDRAVKA Radonjina IVANOVIĆA

14.05.2006.-14.05.2026.

Vrijeme prolazi, a ljubav prema tebi ostaje vječna.
Sa ponosom te čuvamo od zaborava.

TVOJA PORODICA

U nedelju, 10.05.2026. navršava se 6 mjeseci od smrti

RADONJE Vasa MILOŠEVIĆA

Ne prođe dan, sat, minut a ni sekund da ne mislimo ili ne pričamo o tebi.
Tako će i ostati zauvijek!
Volimo te najviše!

Tvoji: SONJA, MILJAN i MLADEN, a kako si ti volio da nas zoveš, Kole, Mrga i Guzo

Sjećanje na voljene roditelje

40 godina od smrti
MILEVE Milivoja
BULATOVIĆ

rođena Banović

60 godina od smrti
MILIVOJA Vukotinog
BULATOVIĆA

Preranim odlaskom, prije vakta i vremena, sa tugom koja ne prolazi, sa ponosom i dubokim poštovanjem čuvamo uspomene na vas.
Svojim najljepšim ljudskim vrijednostima bili ste i ostali naš uzor i vječna luča na našim životnim putevima.

Tuga za vama je neprolazna.

Vaša đeca
sin ZARIJA BULATOVIĆ, kćerke BRANKA KOMNENOVIĆ, JOVANKA PEJOVIĆ, STANKA ŠOLOVIĆ i SAVETA MIJANOVIĆ

Навршава се 40 дана од како није са нама наш вољени

ГОРАН Вељков КОЉЕНШИЋ

Твоја доброта и љубав остају наш вјечити траг. Сјећања и успомене поносно чувамо. Заувијек ћеш бити дио нас, у мислима и свему што нас подсјећа на тебе.

У недјељу, 10. маја 2026. године, у 10 сати, посјетићемо његову вјечну кућу.

Породица КОЉЕНШИЋ

Voljenoj ćerki i sestri

SLOBODANKI-BOBI ĐURĐIĆ

Iako je dugo nosila svoju bolest tiho i dostojanstveno, uvijek je nalazila snage da pita kako su drugi, da nazove, da brine i da bude oslonac svima oko sebe. Njena pažnja, topla riječ i briga ostaju zauvijek u našim srcima.
I danas je očekujemo da zazvoni telefon, da čujemo njen glas i pitanje: „Kako ste?“ Ali nje više nema.
Ostala je praznina koju ništa ne može ispuniti, i uspomena na dobrotu koja se ne zaboravlja.

Počivaj u miru među anđelima, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Zauvijek ćeš biti u mislima svoje majke i sestara!

40 dana je kako nije sa nama naš voljeni

DRAGAN Vukolin SMOLOVIĆ

Teško je prihvatiti da tvoj savjet i glas više ne stanuju na staroj adresi. Bezbroj puta ruka sama krene da te pozove, tražeći onaj sigurni oslonac i riječ koja je sve znala da postavi na svoje mjesto.
​Tvoja plemenita duša, koja je previše osjećala, a premalo tražila za sebe, ostaje zauvijek naš najtopliji dom.
Nedostaješ nam beskrajno i nedostajaćeš za sve što tek dolazi. ​

U nedelju, 10.05.2026. godine u 11 časova, posjetićemo Draganovu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci.

Porodica SMOLOVIĆ

9. маја навршавају се три године откад нас је напустио наш једини брат

РАДОВАН-РАШО ЈОВИЋ

Још једна тешка година, а посебно овај дан који нас подсјећа на твој одлазак.
Оставио си своје сестре да вјечито тугују за тобом.
Туга и бол су немјерљиви, али издржаћемо.

Твоје сестре
РАДА, ЗОРА и МИЛИЦА

Brate

JAŠO

Dan bez tebe je kao godina, a godina je suviše malo da bih prihvatio surovu istinu da te više nema i mislim da neću ni prihvatiti dok sam živ.
Život, posao, a i sam Bog mi je namjestio da skoro svaki dan prolazim pored mjesta gdje je tvoja slika na onoj tamnoj ploči, i da se uvije sjetim po nekog segmenta iz našeg zajedničkog života i druženja.
Nedostaješ mi...

PERO RAKOVIĆ

У суботу, 09.05.2026. године навршава се година дана од како није са нама наш

БРАНКО Петра ЂУКОВИЋ

Тога дана у 11 часова ћемо посјетити његову вјечну кућу, када ћемо одржати помен на сеоском гробљу у Голубовићима.

Ожалошћена породица ЂУКОВИЋ

Данас се навршавају три тужне године откако нас је напустио наш вољени

РАДОСАВ Данилов ТОДОРОВИЋ

Само ми, твоји најближи, знамо колико је тишине, бола и празнине у нашим срцима оставио твој одлазак.

Био си наш ослонац, снага и подршка, човјек чија је доброта оставила неизбрисив траг.

Твоја брига, њежност и пажња, коју си нам несебично пружао, заувијек ће нам недостајати.
Твоја љубав била је наш ослонац а твоја топлина наш дом.

Нека твоја племенита душа почива у тишини вјечног мира.

Са љубављу и тугом чувамо успомену на тебе.

Воле те твоји: синови: ВЕСЕЛИН - ТОШО и ЧЕДО, снахе: МИРА и ЉУБИЦА, унуци: ДАНИЛО - ДРАШКО и МИЛИНКО - МИКАН и праунук ПАВЛЕ