Voljenom suprugu i ocu

VESKU

Dani prolaze, a nama se i dalje čini da češ doći na vrata našeg doma. Teško je prihvatiti život bez tebe, tvoga glasa, zagrljaja i ljubavi kojom si nas čuvao.
Bio si naš suprug, naš otac i naše sigurno mjesto.
Otišao si prerano, a iza tebe je ostala praznina koju ništa ne može ispuniti.

Tvoja plemenita duša živjeće u našim najljepšim uspomenama.

Vole te tvoji TANJA, VUK i PETAR

Naš dragi kume

MIŠKO LOPIČIĆ

Prošlo je četrdeset dana otkako nisi među nama, a još uvijek je teško prihvatiti da te više nećemo vidjeti, čuti tvoj glas i osjetiti tvoju blizinu.
Bio si neko ko se ne zaboravlja i čije mjesto niko ne može zauzeti. Neka ti je vječni mir a anđeli da te čuvaju tamo gdje više nema bola ni tuge.
Vrijeme će prolaziti voljeni kume, a uspomene na tebe zauvijek ćemo čuvati od zaborava. Živjet ćeš u našim srcima dok god mi budemo živjeli.

RANKO GARDAŠEVIĆ sa porodicom.

40 дана од када нас је напустио

ДРАГОМИР Радоице АЛЕКСИЋ

Тешко је прихватити да те више нема. Да те нећемо чути, угледати, обићи.
Нема дана да нијеси у нашем лијепом сјећању, успоменама, мислима и молитвама. Твој одлазак оставио је велику бол, празнину, сузе.
Хвала ти на пажњи и доброти коју си искрено пружао на посебан, теби својствен начин.
Почивај у миру који си заслужио, а ми са поносом и љубављу чуваћемо те од заборава.

Твој брат МИЈО и снаха ОЉА са породицом

ДРАГОМИРУ Радоице АЛЕКСИЋУ

Ћића,
Прошло је 40 дана откако те нема, а и даље је тешко прихватити да више нијеси ту. Надам се да тамо гдје си сад одмараш спокојно и да знаш колико те волим и колико ми недостајеш.
Поносна што сам те имала за стрица. Хвала ти за сву љубав, што си пружао мени и мојој породици.
Нека ти моје сузе не ремете мир.

Синовица ДАДА, зет ДАНИЛО, унучад БОГДАН и МАРИЈА