МИЛЕТА Милорада СЛОВИЋ

29.03.1968.-06.08.2025.

Знамо да си стигао.
Волимо те и носимо те у срцу заувијек.

ТВОЈИ СИНОВИ

Навршава се четрдесет тужних дана од кад нас је напустио наш вољени

ЈОВАН - ЈОВО пок. Крста ВУЈИЋ

Дана 9.8.2026. године у 11 часова посјетит ћемо његову вјечну кућу пред црквом Св. Јована - Драгошево село, Звечава - Доње Кривошије.

ОЖАЛОШЋЕНИ:
супруга ЉУБИЦА, синови КРСТО и МИЉАН, снаха ДАНКА, унуци ЈАНКО и ВУК, унуке АНЕТА и ВАЊА и праунук ВОЈИН

Sjećanje na naše voljene roditelje

RADOMIRA Vida
SAVELJIĆA

2006 – 2026.

MIRU Radomirova
SAVELJIĆ

2016 - 2026.

Najteže nije samo što vas nema, najteže je kada dođemo u mjesto gdje smo srećni bili, gdje smo se smijali i vjerovali da ćemo još dugo stvarati uspomene.
Nastavili smo dalje, jer život nikad ne čeka. Ali na tom mejstu zastanu koraci, zastane duša. Tu shvatimo da neke uspomene i ljubav nikad ne odlaze. Samo nauče da ćute dok ih sjećanja i tuga ponovo ne probude.
Uspomene ostanu u srcu da podsjećaju da si na tom kućnom pragu volio i beskrajno bio voljen.

Čuvaju vas u srcu vaše ćerke
IVANA, SVETLANA i DUŠANKA sa porodicama

Три године је од смрти нашег вољеног супруга и оца

БОШКА В. БЕШОВИЋА

Вријеме не доноси олакшање само нас учи како се живи са тугом и празнином која остаје када родитељ оде.

Отишао си али живиш кроз сваки наш корак, сваку одлуку и сваки успјех, јер си нам оставио непролазно – примјер какав човјек треба да буде. А ти си био посебан – искрен, директан, поносан и отмен.
Цијели живот си посветио нашим успјесима. Знао си колико те волимо али никада нећеш знати колико нам недостајеш.

Поносни на тебе и неизмјерно тужни за тобом!

ТВОЈА ПОРОДИЦА

06.08.2026. navršava se deset godina od kada nije sa nama naša voljena

VINKA Stojanova MAŠNIĆ

1935 - 2016.

Kako prolazi vrijeme sve više se osjeća gubitak, bila si stub naše porodice svih Mašnića uvjek spremna da voliš svoje, blagorodna, požrtvovana, učila si nas poštenju, kad zatreba i da vikneš na nešto što nije kako treba, takvi ljudi su rijetki, radila si sve otvoreno jasno želeći svima dobro.
Spremna da dočekaš katkad o starim vremenima da prozboriš o tegobama da čovjek mora da se bori i bila si borac imala si upornost, ogromnim radom podigla si svoje kuće i svu djecu kao i unučad. Rado smo te slušali, uz tebe provodili vrijeme na planini što je otac posebno volio, planina je sada prazna bez tebe. Nema babinog srdačnog osmjeha i dočeka.
Prolazi vrijeme, ali ne prolaze uspomene na tebe, na stamen ženu koja se borila, stvarala i živjela za svoju porodicu, za sve nas od tvoga trbuha kako si znala da kažeš, da nam bude bolje da budemo dobri ljudi.
Duša ti carovala, čuvaj nam Vula i Dragana.

Porodica sina ĐORĐIJA MAŠNIĆA