Momče moje iz Ašik mahale, moj

MEHMEDE

Koliko je bilo lijepo dijeliti sa tobom dobro i zlo, radovati se i plakati, udisati isti vazduh i boriti se za još jedan dan života.
Znam da si sada na nebeskim Sastavcima tvoje Morače i pjevušiš pjesme o tvojoj Staroj Varoši. Tvoje srce si ostavio meni, a moje si uzeo jer znaš da bez tebe ne bi kucalo.
Nas dvoje, dva ratna druga, borili smo se do posljednjeg tvog udaha. Zauvijek ponosna na Tebe, na tvoju ljudskost i dobrotu, na tvoju hrabrost i odanost. A beskrajno ti zahvalna što sam baš ja bila Tvoj odabir, Tvoj životni saputnik, tvoja ljubav i tvoja briga.

Vidimo se moj Mehmede, nadam se da me nećeš tamo čekati toliko dugo koliko si me čekao
u ovom životu.
Do skorog viđenja, moj Podgorički mangupe.

Tvoj drug, tvoja žena
Tvoja SEMIHA