RADOVILJKA GARA POPOVIĆ

Majčice moja

Sunce moje, srećo, dome i ljubavi moja najveća…
Sedam godina bez tebe, ispunjenih tugom, bolom i nedostajanjem. Najljepši moj zagrljaju, sigurna luko, osloncu i ponosu moj, nedostaješ mi više nego što riječi mogu opisati. Koračam s tobom svakoga dana — tu si, osjećam to uvijek. Najzahvalnija sam što si baš ti moja majka, moja najljepsa životna bajka bila je sa tobom. Sve si mi u životu dala i pružila, nijesam stigla ništa da ti vratim. Hvala ti za svu ljubav, brigu, žrtvu, podršku, snagu, radost, sreću... Bila si i zauvijek ćeš biti moje SVE!
Volim te više od života zvijezdo moja najsjanija.

Tvoja kćerka TIJA

Данас се навршава пет година од како није са нама наш вољени

СЛАВКО КРСТОВИЋ

Пет година је прошло од како ниси са нама, а нема дана да не осјетимо твоје присуство, љубав и снагу коју си нам оставио. Твоја дјеца су пронашла свој пут, постао си деда, био би бескрајно поносан, као што смо ми поносни што смо те имали. Недостајеш нам у сваком важном тренутку, у свакој одлуци и свакој тишини дома. Знамо да си ту, поред нас, да нас чуваш и водиш као некад. Заувијек у нашим срцима, мислима и молитвама.

ТВОЈА ПОРОДИЦА