Поводом годишњице смрти наше драге бабе
БОСИЉКЕ - БОСЕ ИЛИЋ
ВОЉЕНОЈ И НИКАД ЗАБОРАВЉЕНОЈ БАБИ.
Баба наша, прошла је цела година откако је твоја племенита душа отишла на неко боље место, а у нашим срцима остала празнина коју време не може да попуни. Живот ме је одвео далеко преко граница, па ме је судбина сурово спречила да будем поред тебе када си одлазила, као што ме и данас спречава да са својом породицом стојим крај твог гроба и упалим ти свећу. Али ти добро знаш да даљина не може избрисати сећање на твоје топле руке, твој благи осмех и сву љубав којом си нас несебично грејала целог живота. Моја Оливера и наша деца данас доносе сву нашу заједничку љубав на твој вечни починак, а ја те из далека чувам у свакој мисли, свакој молитви и сваком сећању.
Хвала ти за све што си била за нас и што твој лик и даље живи кроз твоју праунучад.
Почивај у миру Божијем и нека те анђели чувају, добра наша баба.
Са неизмерном љубављу, тугом и поштовањем: унук ЈОВАН, снаха ОЛИВЕРА, праунучад: НОВИЦА, АНДРИЈА и ЛАНА
