Навршавају се двије болне године од упокојења нашег вољеног јединца сина и брата и једанаест година од упокојења нашег оца и ђеда,

СТОЈАНОВИЋ ПЕТАР

28.10.1996 - 7.5.2024.

СТАМАТОВИЋ ЂОРЂИЈЕ

14.5.1931- 7.5. 2015.

Петре, животе наш,
Из видокруга у трену неста, Анђеле, али живиш у срцима још јаче и присутнији добротом и радошћу које си носио и за собом оставио. Знају они који воле да једино срцем добро видимо. Тако оно Тобом, сваким даном све веће бива. Ти си, на Васкрс свијетли, наше васкрсење прије смрти, Љепото наша!
Христос воскресе!

Кад си оно седмо мајско вече на мојим рукама испустио душу, најбољи и најњежнији Оче, истрчала сам са онкологије не слутећи да ћу се девет година касније истог тог 7. маја последњим загрљајем опростити од мог сина. Јединца и мезимца.
Тајо мој, знам да сте заједно и да ми га са Браном чуваш.
Знаш колико вам завидим.

Живот овај живимо да мјесто крај анђела наших заслужимо не би ли нас у Златном дану дочекао исти онај нестваран и чудесан вечерњи пој птица који вас је испратио.
Ваше: мајка и ћерка ВЕСНА, сестре и унуке ИВАНА и МИЛЕНА са ДАНИЛОМ, ЈАНКОМ и ИВОМ

Navršavaju se dvije godine od kako nisi sa nama

PETRE

Vrijeme prolazi ali uspomene na tebe ne blijede.
Bio si mlad, pun života, snova i planova koji su tek trebali da se ostvare.
Nema dana da te se ne sjetimo, ti si i dalje tu.
Možda ne onako kako bismo željeli, ali u našim srcima imaš mjesto koje niko ne može zauzeti.
Kažu da vrijeme liječi rane, ali istina je da nas samo uči kako da živimo s njima.
Naučili smo da nosimo tvoj nedostatak, ali nikad nećemo prestati da te Volimo i da ti se vraćamo mislima.

Ujak NEŠKO, ujna MAJA, sestre LARA i LENA i braća ĐORĐE i LAV