ЉЕПОТО НАША

ВАСИЛИЈЕ Симов МИШУРОВИЋ

2003 - 2026.

Навршава се 40 дана претешке туге и невјерице од кад је наш Василије отишао у вјечност. Нама су ових четрдесет дана прошли као два дуга вијека, јер ниједно вријеме на овом свијету не може да прими оволику бол и наш вјечни непребол за тобом. Не постоје ријечи сине наш, ни једна није довољна да ти каже и пренесе колико нам фалиш у сваком трену. Хвала ти за сваки свијетли траг који си на овој земљи оставио, то је твој најљепши и најсвјетлији дар породици за цио живот, да твоје име носимо бескрајно поносно. Нема тог гроба, нити те нијеме тишине која може надјачати нашу љубав, јер она је јача од свега. Све што долази без тебе боли јаче и више, бол за тобом не пролази и живјеће са нама заувијек. Волимо те и јуче и данас и сјутра и заувијек.
Позивамо рођаке, кумове, пријатеље, другове и комшије да у петак, 31. јула у 9 часова заједно посјетимо његову вјечну кућу на Чепурцима, запалимо свијећу за његову чисту душу и подијелимо овај наш неизмјерни бол.

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Danas je četrdeset dana otkako mi sunce ne sija

DEJAN JOKETIĆ

Nema energije, nema topline, nema svjetlosti.
Nema mog jedinog brata.
Bio je moj oslonac, moj ponos i najvredniji dar od mojih roditelja. Bio je oličenje dobrote, lepote, šarma i gospodin čovjek. Pola moga srca otišlo je s njim, valjda u neku bolju dimenziju.
Ako postoji raj, moj Dejan je tamo.
Moj brate, moj očni vidu.
Svaki dan si u mojim mislima, u uspomenama, u bolu koji ne prolazi.

Sestra DEJANA