Куме наш,
СТРАЈО
Сјећам се дана када си се родио и тренутка када су ми кума Суза и кум Зеко рекли да ћу ја имати част да те крстим.
Колико сам био срећан!
Одрасли смо заједно: ти, Јоца, Тис́ка, Дарко, Јована и ја. Дјетињство нам је било испуњено смијехом, игром и радошћу. Одувијек си био другачији, али за нас посебан такав какав јеси, пун хумора, живота и невјероватне енергије.
Данас нам јављају да више ниси са нама, али они не знају да нико нема моћ да тебе од нас одвоји!
Вољели бисмо да си нас позвао, да подијелиш са нама све што те мучи и да након разговора поново кренемо у наше авантуре. Не кривимо те, куме. Знамо да је твоја борба била тешка, и знај да си за нас увијек био и остао побједник!
Мислићемо на тебе сваки дан, до нашег поновног сусрета.
Почивај у рајском царству и немој одгледати све филмове, остави по који да заједно погледамо при поновном сусрету!
Волимо те!
Твоји кумови НИКОЛА, ДАРКО И ЈОВАНА
