SNEŽANA Slobodana RADONJIĆ

rođena Saveljić

MAMA,

Prošlo je šest mjeseci...
Sa svakim sjećanjem, sa svakom uspomenom, sa svakom misli krenu i suze... Bol ne prolazi, niti slabi...
Praznina u srcima i životima ostaje...
Ali dok je nas, dok je naših porodica i tvojih i naših prijatelja, dok je naše bratske i porodične ljubavi, našeg zajedništva, dok god je poštovanja i slijeđenja tvojih riječi i djela, dok god je jednog tek rođenog bića kojeg si nazvala i tvog imena koje ćemo uskoro opet dozivati, ti ćeš živjeti i biti stalno uz nas ali i sa onima kojima si se najviše radovala a sa kojima nijesi provela dovoljno vremena da bi zapamtili tvoj lik i dobrotu ili ih nijesi dočekala...

Za nas dvojicu, tvoja majčinska ljubav i požrtvovanje ostaće naša vječita inspiracija...

Sinovi BORIS i VUKAS

Voljeni moji

MARTA DRAGOVIĆ MILOŠEVIĆ

01.02.1941 - 09.08.2021.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

23.11.1941 - 19.11.2004.

Dan za danom ide, a nijedan bez sjećanja na vas. Vrijeme nije lijek već svjedok bola, tuge i praznine što nijeste sa nama. S ljubavlju, ponosom vas pominjem, pamtim onakvi kakvi ste bili, vedri, nasmijani i puni ljubavi.
S ljubavlju i tugom čuvaću uspomenu na vas.

Sin ZORAN, unuke ANĐELA i ANDRIJANA

НАТАША ЂУКОВИЋ

Нема више мајке наше, памтимо њежност руке њене,
у снове нам мајка свраћа да ли смо срећни пита нас.
Мајка, никад не умире, већ залази као сунце, чуваћемо је ми у души све док живе срца наша.
Зађе мајка као сунце иза старе куће наше, заклопљене очи њене за свакога се од нас плаше.
Онај ком је мајка жива никад не зно шта је зима, није срећан ко је богат већ ко мајку има.
Срећан рођендан.

Твоји: МАЈА, НИКОЛА и ДАДО

Našem voljenom sinu

BOJAN BOJIČIĆ

Bokilice majkin ... Boćko tatin, Bojane živote naš.
Danas bi nam napunio 38 godina, a već treća otkako te nema. Ali srećo naša za nas rastanak ne postoji, nedamo ti da odeš jer ti si sa nama u svakom danu, u svakoj sekundi naših života.
Težak je ovaj naš život sine, pun patnje, boli i ćežnje za tobom.
Tu smo da koliko možemo pazimo tvoju porodicu, tvoje sokolove, tvoju sestru Tamaru i njenu porodicu. Svi oni zajedno sa nama živimo za tebe, za tvoje neostvarene snove, a ti si i dalje, zauvijek oslonac i snaga svih nas.
Danas će svjećice duvati tvoj Bogdan koji je isti ti. Oooo kakva nepravda, kakva prokleta sudbina nam te uze. Da ti kažemo da nedostaješ nije dovoljno jer nas boli svaki dio tijela za tobom.
Nezamislivo i neprihvatljivo jer za nas svako novo svitanje je nova nada u iščekivanju da se pojavi sunce naše.

Volimo te beskrajno.
Tugujemo vječno.

Tvoji neutješni roditelji : majka NADA i otac BORO

BOJAN BOJIČIĆ

Svijete moj srećan ti rođendan...
Već treći da te ne mogu zagrliti ni poljubiti.
Znaš li koliko je teško bez tebe batko moj?
Nekada nemam snage, nekad vazduha...
Mučna je i bolna praznina koja je ostala.
Bio si moje drugo ja. Kako da shvatim da te nema i da sestra ne može ništa više da uradi za tebe, a cijeloga života smo pazili jedno drugo kao oči u glavi? Čuvam i tebe i našu ljubav. Svaki naš trenutak oživljavam iznova. Budim se sa tvojim toplim očima, a zaspem sa tvojim bezgrešnim osmjehom. I dalje si moj životni učitelj, pričam sa tobom svakoga dana. Patnjo moja i moja beskrajna srećo. Napravile smo ti torte tvoja Maka i ja. Boćko i Božo će da duvaju svećice. Naši momci i princeza Tara su naša snaga. Znam da si ponosan. Reći ćeš nam to jednoga dana... kada ti dođemo u zagrljaj iz kojega te više nećemo puštiti.

Voli te tvoj batica cijelim bićem do beskraja i nazad.
Čuvaj nas. Neraskidivo.

Tvoja sestra TAMARA

08.08.2024. navršava se dvije godine od smrti našeg dragog

BRANKO PAJOVIĆ

Rastanak sa tobom donio nam je veliku tugu i bol. Svoju mirnu luku našao si kod svojih roditelja. Danas naše lađe plove bez tebe, ali ne zaboravljajući te. Ti si naša zvijezda vodilja, naš tihi kapetan koji će zauvijek ostati dio naših života.

TVOJA PORODICA