Majko moja

KOSA Ljuba VUJOŠEVIĆ

rođena Đukić

Tri godine su prošle otkako te nema majko moja, a ne prođe ni jedan dan da te ne poželim zagrliti, čuti tvoj glas i osjetiti toplinu. Bila si moj dom, moja snaga i moj oslonac. Tvoju ljubav koju nosim u sebi - ona me vodi, čuva i podsjeća koliko sam bila blagoslovena što sam tebe imala za majku. Zauvijek si u mom srcu.
Danas, kao i svaki dan, volim te i nedostaješ mi više nego što riječi mogu opisati.

TVOJA ORIJANA

Majko moja

KOSA Ljuba VUJOŠEVIĆ

rođena Đukić

Čuvam te kroz najljepša sjećanja i uspomene, ostavila si veliku prazninu.
Mnogo mi nedostaješ.

TVOJA MARINA

Majko moja

KOSA Ljuba VUJOŠEVIĆ

rođena Đukić

Svaki mi je novembar tužan, od kad tebe nema majko... Moj izbor je bio da živim daleko od tebe, ostala sam te željna. Svakog dana mi kane suza, posebno u ovom mjesecu. Stalno si govorila da ne voliš zimu, u zimu si otišla. Prošle su 3 godine, kao da je bilo juče. Tvoja prisutnost je vječna.

TVOJA ANTONELA

Prošle su 3 tužne godine otkako nas je napustila naša voljena supruga, majka i baba

KOSA Ljuba VUJOŠEVIĆ

rođena Đukić

Bila si stub naše porodice, naš svetionik oko kojeg smo se okupljali. Tvoju beskrajnu ljubav, pažnju i plemenitost nosimo u našim srcima, ponosimo se imenom tvojim.
Mnogo nam nedostaješ!

TVOJA PORODICA

Година је откако није са нама

ВУКОСАВА Милана КАРАДАГЛИЋ

Вријеме које пролази не умањује тугу што си нас напустила. Нарочито недостајеш унучицама које те сваког дана помињу и питају хоће ли им баба опет доћи. Тај дан доћи неће, али сјећање на тебе ће остати вјечно у нашим срцима и мислима.

Воле те твоји:
синови ДЕЈАН и ДРАЖЕН, снаха БИЉАНА, унуке: КСЕНИЈА, ТЕОДОРА и НАЂА

Navršava se četrdeset dana od kada nije više sa nama naša voljena

OLGA PEROVIĆ

Draga majko, svakoga dana si u našim mislima i sjecanjima, nedostaješ nam mnogo.
S ljubavlju te čuvamo u našim srcima. Počivaj u miru.

Tvoji: NINO i NAJA sa porodicama

ПОМЕН
1995-2025

ДАНИЈЕЛА ВОЈИНОВИЋ

Прошло је 30 година од када ниси са нама, а боли као да си јуче отишла.
Кажу да си на неком бољем мјесту, али најљепше мјесто је да си била са нама и да смо дијелили лијепе, а и мање лијепе ствари.
Тридесет година смо били ускраћени за твоје присуство и живот са нама.
Послије 30 година си опет у мајчином загрљају и то нам је једина утјеха за њен изненадни одлазак.
Почивајте заједно у миру, а нама остаје да патимо за вама док смо живи.

Твоји најмилији: отац ЉУБИША, сестре СНЕЖАНА и СЛАЂАНА, сестричине КАТАРИНА и КСЕНИЈА, сестрић ВАСИЛИЈЕ, зетови ВЕСЕЉКО и НИКОЛА

MARIJA IVANOVIĆ

Ljubavi i živote naš,
prolaze godine, ali bol ne prestaje.
I dalje si tu, i dalje te vidim u svakom Tarinom osmijehu, zagrljaju.
Budi mi spokojna ljubavi moja, tvojom utabanom stazom dobrote i ljudskosti ide i tvoja Tara, izrastajući u jednu veselu i ono što je najbitnije, srećnu djevojčicu.
Hvala ti za svu ljubav i za sve ono što si nam bila i uvijek ćeš biti, NAŠE SVE.

Tvoji: LUKA i TARA

Naša

MARIJA

Bratovo najmilije, ponosu moj i snago moja, za koju ostadoh uskraćen.
Rana si u mom srcu koja nikad neće zacijeliti.
Sestrinska ljubav, koju si mi pružila je moj pokretač u ovom okeanu tuge.

Voli te tvoj brat do beskraja.
Čuvamo te i grlimo u mislima.

PETAR i TEODORA