Мајко моја,

СЕНКА Ђорђија ПЕЈОВИЋ

рођена Радовић
12.07.1940.-27.03.2024.

Мајка је једна и свима је мајка, Мајка.
Ти мени толико недостајеш да сам сво ово вријеме по кући тражио траг твога мириса. На крају сам схватио, мајко да је твој мирис у мени и то ми је донело спокој. Знам да си поносна на мене и ја сам на тебе и тату. Све бих дао да могу да те загрлим.

У суботу 22.03.2025. у 10 часова на градском гробљу Чепурци, обиљжиће се година дана од твоје смрти.

Твој син,
РАДОМИР ПЕЈОВИЋ-РАДЕ РАПИДО РАДАРЕС

Navršava se četrdeset dana od kada nije sa nama naš dobri i voljeni

NEBOJŠA ĐUROVIĆ

Bol para grudi. Naš dom je utihnuo.
Nedostaje tvoj blagorodni lik i umilni glas kojim si nas sa radošću dočekivao. Oplemenio si naše živote blagošću, snagom i beskrajnom dobrotom i ljubavlju! Koga god si sreo dotakao si ga srcem, zato su te svi voljeli. Gledamo u nebo i osjećamo da nas i dalje pratiš i čuvaš. Znamo da su te andjeli u rajskom naselju odveli na neki novi teren za mali fudbal gdje si uvijek bio virtuoz.
Neka ti Bog podari mir i vječni spokoj a mi ćemo te uvijek voljeti i čuvati u našim srcima.

U subotu, 22.03.2025. u 10 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Hrabro i dostojanstveno tvoji:
supruga NADA, ćerke NAĐA i ALEKSANDRA i sin IGOR

Navršava se pola godine od kad nas je napustio naš voljeni

PREDRAG VUJOŠEVIĆ

Zauvijek u našim srcima i mislima.

TVOJA PORODICA

Prošle su tri godine otkako sa nama nije naša

MAŠA

Ni ove tri godine što prođoše, ni one koje tek dolaze, ne mogu umanjiti bol nastalu tvojim preranim odlaskom. Uvijek si tu, u našim srcima i svakoj našoj misli.

Neka tvoja čista duša odmara dok plovi nebeskim svodom, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoji: đed VIDO, baba DANICA, ujak BORIS, ujna MILICA, brat BOGDAN i sestra KSENIJA

Дана 24. марта навршавају се три године од смрти наше драге

МАШЕ

Машо, година још једна...
Дан ни један без сјећања на тебе...
Наша си у оку суза, у души бол и туга.
Вријеме пролази, дани се нижу у мјесеце и године, али бол и туга не јењавају.
У нашим срцима остаје празнина коју ништа не може испунити, а твоја присутност нам неизмјерно недостаје.
Недостајаћеш нам, сине, у сваком осмјеху, у свакој тишини и у сваком тренутку кад пожелимо да те чујемо и загрлимо.
Недостајеш нам сваким даном...
Недостајеш... много...
Почивај у миру, љепото наша, а ми те чувамо у нашим срцима. Јер срце је чувар најљепших успомена.
Ти ћеш у њему остати заувијек.
Док је нас биће и тебе.
Волимо те бескрајно.

Тата КРСТО, мама ЈЕЛЕНА, сестре МИЛА и НИКОЛИЈА

Није умро, него се у Вјечност преселио прије три године наш једини брат и ујак племените душе и широког срца

МОМИР- ТУРО Милов НИКОЛИЋ

Твоје празно мјесто не може нико замијенити, али те можемо са поносом помињати и од заборава чувати.
Ране су још дубље али наша рањена срца куцају за тебе.
Кажу проћи ће, мање бољеће. Кажу! Али не пролази. Пролазе дани, пролази живот али не пролази бол.
У нашим срцима је остало све исто, јер си ту, још недостајеш, још увијек ране боле.
Радост си доносио дому нашему, подизао си нас и храбрио када бисмо падали, и посјећао нас да чврст темељ не разара никакав потрес.
Човјек умире два пута један пут када престане да дише, а други пут када буде заборављен. Ти никада нећеш бити заборављен док живе они које си волио.
Знамо да је твоја душа жива и да нас и даље волиш и соколиш из Небеског плаветнила.
Остаћемо и даље блиски, најближи кроз читаву молитву.
Драги наш Туро, помоли се и ти за нас.

МОМИРКА, МИТАР и ЈЕЛЕНА БОЈОВИЋ

Дана 25.03.2025. навршава се годину дана откако нас је напустио наш вољени

ЗОРАН Душана ПЕЈОВИЋ

Драги тата знали смо да дан нашег растанка долази, али нисмо да ће са собом донијети толику празнину и недостајање.
Нека ти наше сузе не ремете мир у царству небеском, а ми ћемо се молити за твоју душу, тако ћемо и у суботу у 10 сати одржати годишњи парастос када ће се твоји ближњи окупити код твоје вјечне овоземаљске куће.

ТВОЈА ПОРОДИЦА