Четрдесет је дана од када се у вјечност преселио мој стриц

ВАСО Вељков ЗЕКОВИЋ

"Наше жизни прољеће је кратко,
Знојно љето за њиме сљедује,
Смутна јесен и ледена зима;
Дан за даном вјенчаје се током,
Сваки нашом понаособ муком."

Вајо, нек одмара твоја добра душа и лака ти ова наша ускочка земља. Увијек ћу те се сјећати и с великим поносом спомињати! Слава Богу!

Синовац ВЕЛИМИР ЗЕКОВИЋ

Прошло је 40 дана откако нема наше најдраже мајке

СТОЈАНКЕ пок. Милана ИВАНОВИЋ

Најдража мајко,
Прошло је четрдесет дана откако си отишла у Рајске вртове. Не видимо те али и даље можемо да те осјетимо и срцем загрлимо.
Мајко, хвала ти за сву љубав, бригу, снагу и топлину коју си нам несебично давала.
Остаћеш заувијек најхрабрија мајка коју познајемо.
Нека ти Господ подари вјечни мир и Царство небеско.
Почивај у миру, лаве наш!

С љубављу и тугом, твоја ћерка ДАНИЈЕЛА и син ДАРКО

Navršava se pola godine od od iznenadne smrti mog voljenog i jedinog brata

DRAGANA PEROVIĆA

Brate veliku bol si mi nanio onog dana, ni danas nije ništa manja i danas očekujem kad ćeš da se pojaviš da me nazoveš i zagrliš, ali ostaje samo jedno pitanje zašto nas moj voljeni brate ostavi tako iznenada?

Neutješna tvoja sestra NADA

Вољени наш

ДРАГАНЕ

Прошло је шест дугих мјесеци откако ниси са нама.
Вријеме пролази, а тишина коју си оставио за собом сваким даном постаје све гласнија. Био си наш највећи ослонац, наш вјетар у леђа, наша сигурна лука.
Тешко је навићи се на свијет у којем више нема твог гласа, смијеха, загрљаја...
Да знаш, утјеху налазимо у успоменама и поносу што смо те имали.
Нека те анђели чувају онако како си ти чувао нас.

ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ

Навршава се 40 дана од кад нас је напустио наш вољени,

МИЛАДИН Алексе ЗЕЧЕВИЋ

Туга не пролази, само учимо да живимо са њом. У нашим срцима, мислима и молитвама остајеш заувијек.
Твој осмијех, ријечи и доброта остају са нама, а ти почивај у вјечном миру.

Породица, пријатељи и кумови посетиће његов вјечни дом у суботу 12. септембра у 8 часова на гробљу у Загоричу.

ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ

MILO BOŽOVIĆ

Četrdeset dana prođe, i još mislim da si mi tu, a otišao si tiho, baš kao što si i živio.
Za tobom je ostala praznina koju ništa ne može ispuniti. Nedostaješ mi u svemu. U svakom danu, svakom trenutku kada poželim da ti kažem koliko te volim.
Zauvijek ćeš biti dio mene, moj najvoljeniji tata.

Tvoja ćerka MARIJANA