Prođe četrdeset dana ispunjenih nezamislivom tugom i nepodnošljivom prazninom… Najtežih i najbolnijih dana od kada nema naše

JELENE Vukove PELIČIĆ

Nedostaje nam tvoj osmijeh da nas dočeka i razoruža sve brige i strahove. Nedostaje nam tvoje plemenito srce i mudra riječ da nam pruže utjehu i razumjevanje, podršku i snagu. Nedostaje nam tvoj brižni dodir, topli zagrljaj da svoju majku utopiš u naručju bezuslovne ljubavi.
Uvijek si bila uz nas… skromna i tiha, nepokolebljiva i snažna, plemenita, dostojanstvena i iskrena. Posebno za vrijeme tvoje duge i teške bolesti koju su hrabro podnosila.
Nosila si nas u srcu… u zabrinutom pogledu, neprospavanoj noći, strpljivom uzdahu i najljepšem osmijehu. Teška je i bolna istina da te nema među nama. Tvojim odlaskom ostali smo uskraćeni za veliku ljubav, porodičnu toplinu i čvrst oslonac. Otišla si tiho kao što odlaze dobre i plemenite duše. Ponosni smo na tvoj častan život.
Počivaj u miru.

Majka DESANKA i brat ŽELJKO

Danas se navršava četrdeset dana od kada je prestalo da kuca plemenito srce naše drage

JELENE Vukove PELIČIĆ

U srcu tuga, na grobu tišina, a u domu našem velika praznina. Ne vidimo ti oči i ne čujemo tvoj glas, ali osjećamo da si tu, između nas. Volimo te...
Nedostaješ… Zadužila si i zaslužila svu ljubav i dobrotu ovog svijeta. Neka te anđeli i naš Vuko čuvaju.
Zahvaljujemo se svima koji su lično mimohodom pored odra poklonili se i izjavili saučešće kao i svima koji to uradiše putem telegrama i telefonom ili na drugi način.
Hvala svima koji su položili cvijeće na odar naše Jelene.
Bila je Krsna Slava kao i berba grožđa a tebe nije bilo da nam pomogneš kao što si to uvijek radila, dolazila i pomagala u svemu. Hvala ti za sve.
Porodica će posjetiti Jeleninu vječnu kuću okititi cvijećem i zaliti suzama.
S Ponosom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik.

OŽALOŠĆENA PORODICA PELIČIĆ

СЛОБОДАН Исаилов КНЕЖЕВИЋ

Већ су двије године прошле од када тебе нема, а бол у мојој души и даље не пролази.
Из дана у дан недостајеш ми све више и више. Тешко је живјети рањене душе.
Вјеровала сам да ме нећеш оставити, да ћемо скупа бити још заједно.
Тешко се навићи на твоје празно мјесто у кући. Почивај у миру драги наш Слободане.

ТВОЈА ПОРОДИЦА