29.07.2024. navršava se godina od smrti moga oca

DUŠAN Đorđije RADULOVIĆ

Tajo moj, teško mi je da prihvatim da te nema.
Bio si i ostao moj uzor, moj ponos, moj oslonac, savjetnik i moja najveća podrška u svemu. I za mene poseban i najbolji. Nedostaje mi tvoje prisustvo, naši dugi razgovori i da me zoveš Lazo. Tebi sam mogla reći sve, bez straha od osude, dobijala sam samo razumijevanje. Bila je to bezuslovna ljubav, sa kojom si me obasipao cijeli moj život. Ti si moj veliki mudri i jedini učitelj, koji me je naučio svemu dobrom. Teško je! Nije lako biti kao ti. Ponosna sam što ličim, i što me prepoznaju po tebi. Ti si moj heroj, moja snaga, moja zvijezda vodilja i anđeo sa neba koji me čuva.
Želim ti spokoj i mir.

Tvoj LAZO-KSENIJA

Godina dana od kada te nema svete moj! Godina, protekla u bolu koji ne prestaje, patnji koja ne jenjava i neverici da najbolje, najlepše, najpoštenije, najvrednije i najvoljenije više nema...

LJILJANA VUKOVIĆ

1965. – 2023.

U nedelju, 28.07.2024. godine, u 09.00 h na Novom gradskom groblju u Podgorici, obeležavamo tužnu godišnjicu, i svojim prisustvom odajemo počast predivnoj osobi koja više nije sa nama.

Za sve ono što si meni, ali i mnogima predstavljala, za tvoju čistu dušu i veliko srce, na žalost, preostalo je samo ovo. Da te nedamo zaboravu, da se trudimo da kroz nas živiš i dalje, tiho i pošteno, nasmejana i puna ljubavi za svakoga, da zračiš i sijaš kao nekada, da si tu zauvek.
Ja to svakako radim svakodnevno, obilazim te, čuvam, održavam ono mesto gde si sada, jer za mene si bila i ostala sve! Jedina, najbolja, najlepša, moj svet i moj život, moja Ljiljana!
Voleo, volim i volet ću te svete moj, dok god dišem uz tebe i sa tobom sam, svaka šetnja, svaka kafa, svaki dan koji prođe, zajedno smo ljubavi, jedino tako opstajem.

Tvoj ALEK

Dana 30.07.2024. godine navršavaju se četiri godine od kada nije sa nama naš voljeni

JOSIP-Joža ĆULUMOVIĆ

Sa ponosom te pominjemo i sjećamo se tvog dostojanstvenog života. Ne možemo da ti čujemo glas, ali tvoje riječi nas prate.
Kad nam suze napune oči, pogledom u nebo vjerujemo da nas iz rajskog vrta gledaš. Tada i suza hoće da kaže: mnogo nam nedostaješ. Koračamo kroz život dalje, ponosni što smo te imali, a tužni što više nisi sa nama.
Vrijeme prolazi, a ti ostaješ u našim srcima zauvijek.

TVOJA PORODICA