Тужних четрдесет дана без тебе највољенији наш

ЂОРЂЕ Борисов СТАНИШИЋ

Вјерујемо да си пронашао спокој поред свог брата, нашег Давида. Поносни смо на године проведене са тобом и на успомене које си нам оставио. Туга за вама из дана у дан све је већа као и љубав коју носимо у рањеним срцима. Мирно спавајте, анђели наши.
Обавјештавамо родбину, пријатеље, комшије и кумове да ћемо у недељу 25.10.2026. године у 10 часова посјетити Ђорђеву вјечну кућу на градском гробљу у Мојковцу.

Заувијек рањени тугују: Отац БОРИС, мајка МАРИЈА, баба АНЂА, стриц БОРКО, ђед ВЕЉКО, баба МИЛЕНА, ујак ПЕЂА и тетка СТОЈАНА

Прерано нас и ти остави, сине наш

ЂОРЂЕ

И небо је плакало... Три године носио си у себи бол за својим другим дијелом, за братом са којим си дијелио прве откуцаје живота. Два сина, двије највеће љубави, два дијела наше душе. Како прихватити ову сурову стварност. Гдје год се окренемо успомене на вас су ту. Сад нас те исте успомене истовремено грију и боле јер су све што нам је остало од живота који смо заједно живјели.
Чувајте се на небу онако како сте се вољели на земљи а ми ћемо вас чувати у рањених срцима до последњег даха.
Заувијек вољени, почивајте у миру.

МАМА и ТАТА

ЂОЛЕ

Навршава се четрдесет дана од највеће неправде и најдубље туге.
Отргнут си прерано из нашег живота и отишао храбро међу звијезде у загрљај свог брата.
Био си понос, онај посебни дјечак који је знао једним осмјехом да обасја цијели свијет. Сада нам тај осмјех бескрајно недостаје, а бол и патња постају све већи.

С неизмјерном љубављу и вјечном боли чувају те у срцу
ЂЕД, БАБА, УЈАК и ТЕТКА

Најтужнијих четрдесет дана прође

ЂОРЂЕ

Нема више наше милоснице, радоснице, нашег малог великог јунака, борца, храбрости.
Позорио си се и отишао у загрљај своје браћулице Давида ђе нема бола и муке, али вас има и имаће у свакој нашој сузи, успоменама и тишини која највише боли.

Са вама до вјечности Баба АНЂА и стриц БОРКО