Навршава се четрдесет дана од изненадне смрти нашег вољеног

МАРКА Радомира МАЧИЋ

Овим путем се захваљујемо родбини, кумовима, пријатељима и познаницима, друговима и другарицама и свим грађанима који дођоше у огромном броју, да се поклоне нашем Марку, положе цвијеће и да га испрате на вјечни починак. Хвала свима који накнадно упутише телеграме саучешћа и свима који то урадише путем телефона. Посебну и неизмјерну захвалност дугујемо свим онима који су сво ово вријеме у великом броју посјетили нашу кућу пруживши топао и искрен загрљај, да би нам олакшали бол и тугу у несрећи која нас је задесила.
Марко, отишао си тихо и нечујно, без иједне ријечи и поздрава у твој нови дом гдје ћеш наћи свој мир и спокој, остављајући нас са угашеним надама и сломљених срца док смо живи. Надамо се да ти наш плач и сузе неће реметити мир.
ПОМЕН ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У КРУГУ ПОРОДИЦЕ.

ОЖАЛОШЋЕНИ: отац РАДОМИР, мајка ЉИЉАНА, сестра МАЈА, сестрићи ВУК и ВЛАДИМИР, сестрична ВАЊА, стричеви МИЛОРАД и БОРИВОЈ, стрине БРАНКА и ЈОВАНКА, браћа од стричева ДАВОР, БОЖИДАР и МИРОСЛАВ, сестре од стрица МИРЈАНА и СЛАВИЦА, ујак ДРАГАН и остала многобројна родбина и пријатељи.

У суботу, 25.11.2023. године, навршава се 40 тужних дана од када није са нама наша вољена

РАДОЈКА Ристова СТАНИШИЋ

рођена Вукановић

Тог дана ће, у 11 часова, најужа породица, посјетити њену вјечну кућу.

Неријетко се чује да је жена стуб породице, симбол њежности, љубави и оданости, а ти си анђеле наш примјер да је то заиста тако. Била си најбоља мајка, најбоља сестра, најбоља баба, најбоља свекрва, најбоља снаха... и зато је мало рећи ХВАЛА за сву твоју жртву и за све што си урадила за нас.
Кажу да људи умиру онда када их заборавимо, а ти знаш да ми тебе никада нећемо заборавити и да ћеш вјечно бити у нашим срцима и мислима.
Знамо да је тешко бити као ти, али не брини, трудићемо се... а ти нам понекад када погријешимо дај неки знак да знамо да нас однекуд гледаш и чуваш.
Почивај у миру мила наша!

Твоји:
ФИЛИП, ТАЊА, ЈЕЛЕНА, РИСТО, ЕНА и ЈЕЛА