Majko moja

KOSA Ljuba VUJOŠEVIĆ

rođena Đukić

Svaki mi je novembar tužan, od kad tebe nema majko... Moj izbor je bio da živim daleko od tebe, ostala sam te željna. Svakog dana mi kane suza, posebno u ovom mjesecu. Stalno si govorila da ne voliš zimu, u zimu si otišla. Prošle su 3 godine, kao da je bilo juče. Tvoja prisutnost je vječna.

TVOJA ANTONELA

Prošle su 3 tužne godine otkako nas je napustila naša voljena supruga, majka i baba

KOSA Ljuba VUJOŠEVIĆ

rođena Đukić

Bila si stub naše porodice, naš svetionik oko kojeg smo se okupljali. Tvoju beskrajnu ljubav, pažnju i plemenitost nosimo u našim srcima, ponosimo se imenom tvojim.
Mnogo nam nedostaješ!

TVOJA PORODICA

Година је откако није са нама

ВУКОСАВА Милана КАРАДАГЛИЋ

Вријеме које пролази не умањује тугу што си нас напустила. Нарочито недостајеш унучицама које те сваког дана помињу и питају хоће ли им баба опет доћи. Тај дан доћи неће, али сјећање на тебе ће остати вјечно у нашим срцима и мислима.

Воле те твоји:
синови ДЕЈАН и ДРАЖЕН, снаха БИЉАНА, унуке: КСЕНИЈА, ТЕОДОРА и НАЂА

Navršava se četrdeset dana od kada nije više sa nama naša voljena

OLGA PEROVIĆ

Draga majko, svakoga dana si u našim mislima i sjecanjima, nedostaješ nam mnogo.
S ljubavlju te čuvamo u našim srcima. Počivaj u miru.

Tvoji: NINO i NAJA sa porodicama

ПОМЕН
1995-2025

ДАНИЈЕЛА ВОЈИНОВИЋ

Прошло је 30 година од када ниси са нама, а боли као да си јуче отишла.
Кажу да си на неком бољем мјесту, али најљепше мјесто је да си била са нама и да смо дијелили лијепе, а и мање лијепе ствари.
Тридесет година смо били ускраћени за твоје присуство и живот са нама.
Послије 30 година си опет у мајчином загрљају и то нам је једина утјеха за њен изненадни одлазак.
Почивајте заједно у миру, а нама остаје да патимо за вама док смо живи.

Твоји најмилији: отац ЉУБИША, сестре СНЕЖАНА и СЛАЂАНА, сестричине КАТАРИНА и КСЕНИЈА, сестрић ВАСИЛИЈЕ, зетови ВЕСЕЉКО и НИКОЛА

MARIJA IVANOVIĆ

Ljubavi i živote naš,
prolaze godine, ali bol ne prestaje.
I dalje si tu, i dalje te vidim u svakom Tarinom osmijehu, zagrljaju.
Budi mi spokojna ljubavi moja, tvojom utabanom stazom dobrote i ljudskosti ide i tvoja Tara, izrastajući u jednu veselu i ono što je najbitnije, srećnu djevojčicu.
Hvala ti za svu ljubav i za sve ono što si nam bila i uvijek ćeš biti, NAŠE SVE.

Tvoji: LUKA i TARA

Naša

MARIJA

Bratovo najmilije, ponosu moj i snago moja, za koju ostadoh uskraćen.
Rana si u mom srcu koja nikad neće zacijeliti.
Sestrinska ljubav, koju si mi pružila je moj pokretač u ovom okeanu tuge.

Voli te tvoj brat do beskraja.
Čuvamo te i grlimo u mislima.

PETAR i TEODORA

Dvije godine prođe

MARIJA IVANOVIĆ

Mi još uvijek ne shvatamo ovo neshvatljivo...
Naša zvijezdo, prva i poslednja misao, radosti i osmijehu, snago i podrško... naš ponosu, naš jecaju, naša najveća bol i tuga, naša praznina i tišina.

Hvala ti za preveliku ljubav kojom si nas obasipala, za pažnju i brigu, za utjehu kad nam je trebala.
Spavaj ANĐELE NAŠ,
naša Marija.

Tvoji TATA i MAJKA

MARIJA

Najveću sreću i tugu si mi donijela, ljubavi moja nikad prežaljena...
S ponosom što sam tvoj!

LUKA

Voljeni naš

VILOTIJE Živkov MILIČIĆ

Četiri godine bez tebe, a kao da je juče bilo kad si nas svojim zagrljajem grijao i kada je tvoja riječ bila najsigurniji putokaz.
Danas te pominjemo s tugom u srcu, ali i sa ponosom što smo bili blagosloveni da budemo tvoja porodica.
Najbolji muž, otac, svekar, đed i prađed stub koji se ne mijenja, dobrota koja ne prolazi, ljubav koja ne umire.
Nedostaješ u svakoj sitnici u jutru koje bi započeo šalom, u večeri u kojoj si brinuo jesmo li dobro, u svakom trenutku kad bismo te pogledali i osjetili mir.
Vrijeme te odnijelo iz našeg doma ali nikada ne iz naših života. Tvoja snaga živi u nama.
Tvoja dobrota u našim djelima a tvoja ljubav u svakom dahu koji nosimo. Ostali smo s prazninom koja boli ali i s ljubavlju koju si nam utkao u srca.
Zauvijek si s nama. Zauvijek voljen.
Zauvijek naš najbolji…

Supruga RADOJKA, sin SRĐA, ćerke SENKA, SNEŽANA, SVETLANA, SAVA i SANJA i snaha BOŽICA, unučad i praunučad