Dragi striko

ZDRAVKO ĐINOVIĆ

Četrdeset dana minu
od kako te striko nije
pustu želju bolni vapaj
u grudima srce krije.
Nedostaješ i to mnogo
duša moja zna koliko
pola vijeka evo skoro
sa tobom sam proživio.
Tvoja ljubav i dobrota
i utješna riječ svaka
ne može se niđe naći,
neka ti je zemlja laka.
Sjećaću se tvoga lika
veličine i ljudskosti
i obići često humku
đe ti zemlja čuva kosti.

Bratanići VESO i DEJO sa porodicom

Прошло је тужних шест мјесеци откад ниси са нама

МОМЧИЛО БУЛАЈИЋ

Био си наш велики ослонац и наша снага.
Једноставно не постоје ријечи које могу описати ту бол и празнину.
Волимо те и носимо у нашим срцима заувијек.

Почивај у миру.

Твоји најмилији
супруга ЗАГОРКА , синови МАРКО и РИСТО, ћерка ВЕРИЦА, снахе МИЛИЦА и БИЉАНА , унучад НИКОЛА, ЉУБО, ВАСИЛИЈЕ, ПАВЛЕ, ЈАКОВ и ХЕЛЕНА

JOVANKA GARDAŠEVIĆ

Majko,
od januara 2022. svijet više ne diše isto.
Nedostaješ u tišini, u suzi koja kasni, u svakom danu bez tebe.
Posljednja riječ koju sam ti izgovorila bila je — DIŠI.
Ta riječ postala je moj zavjet.

Iz bola je izrasla snaga,
iz gubitka borba
da oni koji se bore sa karcinomom ne budu sami,
da imaju podršku, razumijevanje i dah nade.

Nosim te u svakom koraku,
u svakoj pruženoj ruci,
u svakom dahu koji se bori da ostane.
DIŠI, majko u svakom mom dahu
Volim te najviše

MAJA GARDAŠEVIĆ