ДРАГАНЕ

Пролазе дани, а ја се не могу помирити са судбином да нијеси ту. Уз твоју подршку и разумјевање опирала сам се суровости живота. Увијек си био ту за мене, за нашу дјецу, унучад. А онда изненада из наше срећне породице Бог нам узе тебе, остасмо затечени и сломљени.
Хвала ти за сваки наш заједнички тренутак.
Нека ти наше сузе не ремете мир.

С поносом носимо те у срцу.
Супруга РАДА

Бубе мој

Боли ме... сваки минут, сат, дан без тебе. Боли ме што те нема, што ми млад оде. Фали ми твој осмијех, твоја подршка и снажни загрљај.
Бојала сам се овога тренутка, али ме тјешила мисао да ће то бити много, много касније.
Не могу ти описати своју бол, али ти могу рећи да си био најбољи тата на свијету.
Живиш...

Воли те твоја АНКА

ДРАГАН ПЕРОВИЋ

Пролази четрдесет дана како си напустио наше породично гнијездо у којем си нас стално држао на окупу.
Твоје присуство оставило је неизбрисив траг у нашим животима а посебно срцу. Никада нећемо заборавити твој вриједни и племенити дух, као ни твоје животне принципе.
У рајском насељу нека ти душа царује животни наш учитељу, како си и заслужио.

Син ТОМИСЛАВ, снаха КАТАРИНА, унучад ВАСИЛИЈЕ, ДРАГАНА и КОНСТАНТИН

Тајо мој,

ДРАГАН ПЕРОВИЋ

Прошло је четрдесет дана откако чекам да ми се јавиш и кажеш да си кренуо кући, а ти ми оде на пут са којег ми се не можеш никад вратити. Остави ме без мог највећег ослонца у животу и у срцу ми уреза рану која никад неће зацијелити. Једино ми остаје твоје очинство и чојство са којима ћу се поносити док год дишем. Неизмјерно сам ти захвална што си цијели свој живот и постојање посветио нама, због тога је моја душа поносна што сам твоја ћерка. Волим те и вољећу те највише на свијету, заувијек.

Твоја жива слика, твој БЕКО