Четрдесет је дана од трагичне смрти нашег вољеног

СЛОБОДАНА Драгановог ВИШЊИЋА

Откако си отишао, ниједан дан није донио утјеху, ниједна ноћ није прошла без суза, а ниједно јутро није свануло без боли. У нашем дому, у нашим срцима, остала је тишина која одзвања твојим именом и празнина коју ништа и нико не може испунити. Толико нам недостајеш да ријечи постају немоћне пред тугом коју носимо. Сваки тренутак подсјећа нас на тебе, на твој осмијех, загрљај, доброту и љубав којом си испуњавао наше животе. Најтеже је живјети са сазнањем да те више не можемо загрлити, чути твој глас и видјети твој осмијех. Ипак утјеха нам је то што се надамо да си нашао мир и спокој у загрљају своје мајке, коју си неизмјерно волио. Молимо се да те анђели чувају на Небеском Царству, а ми ћемо те до последњег даха носити у срцима, помињати с љубављу и чекати дан када ћемо се поново срести. За свијет си можда отишао, али за нас никада нећес престати да живиш. Био си и остао смисао наше љубави, наш понос и рана која никада неће зацијелити.
У петак 03.07. ужа породица ће посјетити његову вкечну кућу, окитит цвијећем и залити сузама.

Са неизмјерним болом, бескрајном љубављу и вјечном тугом, твоји најмиљији: супруга ИРЕНА, синови БОГДАН и ОГЊЕН, отац ДРАГАН, брат МИЛОШ и братанић ВАСИЛИЈЕ