Четрдесет је дана од када није са нама наша вољена
СНЕЖАНА ТОМАНОВИЋ
рођена Вујичић
Твој изненадни одлазак оставио је празнину коју ријечи не могу описати, а срце не зна како да је прихвати.
Тешко се мирим са болном истином да више никад нећу осјетити сестринску љубав, видјети твој осмјех, загрлити те, попричати са тобом...
Утјеху налазим у мислима да ниси сама, да си у родитељском загрљају. Вријеме пролази, а бол и недостајање постају већи. Иако више ниси са нама, твоје прича се наставља у нашим срцима, у којима ћемо те вјечно чувати од заборава.
Хвала ти за сву љубав и пажњу коју си несебично даривала.
Поносни што смо те имали, а заувијек тужни што смо те изгубили.
Брат ГОРАН, снаха ЈЕЛЕНА, братаничине АЊА, ЛАРА и МАТЕА ВУЈИЧИЋ
