Navršava se godinu dana od smrti našeg voljenog

RADOMIRA - RADA POPOVIĆA

Prošla je godina otkako si nas napustio, a bol zbog tvog odlaska ne prestaje.
Godina tuge, čežnje i neizmjerne praznine, ali i neprolaznog sjećanja na tebe.
Iako više nisi među nama, tvoje prisustvo osjećamo u svakom trenutku, u svakoj uspomeni i u svemu što nas podsjeća na tebe.
Bio si i zauvijek ćeš ostati naš ponos.
Iza tebe su ostale neizbrisive uspomene, vrijednosti kojima si nas učio i ljubav koja će trajati vječno.
Neka naše suze ne remete tvoj vječni mir, već neka govore o neizmjernoj ljubavi i ponosu što smo te imali.
Mirno plovi nebeskim prostranstvima,
kapetane naš.
Zauvijek voljen, nikada zaboravljen.

Obavještavamo rođake, kumove i prijatelje da ćemo njegovu vječnu kuću posjetiti u nedelju, 18. oktobra u 10 časova na groblju Gvozden brijeg u Baru.

TVOJA PORODICA

ČEDOMIR-ČEDO VUČELJIĆ

Mikili moj, godina prođe, ali ljubav i tuga što nisi pored mene ne prolazi.
Nedostaje mi tvoj osmijeh da vidim koji je svaki uspjeh i sreću kući dočekao. Od kad te nema više ništa nije isto, ni praznici, ni rođendani, ni uspjesi. Tvoj odlazak je moj život promijenio, učinio da se ne radujem kao nekad, jer nema tebe da me poljubiš i zagrliš za svaku situaciju koja mi se desi.
Najteže mi pada što su došli dani kad nema tebe da vidim kako se raduješ, da ti dođem u zagrljaj, da me poljubiš Mikili moj.
Mikili moj, moje srce kuca samo za tebe.
Ja ću se pogledom gore zahvaliti na najvećoj ljubavi koju si mi pružio i snazi koju si u meni ulio, tata moj.
Mikili moj, doći će dan kad ćeš ti mene opet počeškati po nosu, a do tada nas čuvaj.

Ćerka MARICA

18.10.2006. - 40 дана је од смрти нашег оца и супруга  

ЉУБА НИЛОВИЋА

Био си наш најњежнији ослонац, човјек великог срца. 
Твоја доброта је испуњавала наше животе, а твоја љубав и топлина живи у сваком кутку нашег дома, и нашим срцима. 
Цио свој живот си корачао лако, атлетским кораком, ширио доброту. Сада твоје стазе остају празне, и у нашој кући и у животима свих људи којима си био осланац и пријатељ.
Сви те оволико носе у сјећању, свима недостајеш,  јер се људи попут тебе не заборављају.

 Спавај мирно анђеле наш,  ми те грлимо  мислима.

Твоји : ЉИЉА, МИЛОШ и ЈОВАНА