Дана 7. септембра 2026. године, навршава се десет тужних година од трагичне смрти мог вољеног и јединог сина

ЖЕЉКО Видака ВУКОСЛАВЧЕВИЋ

Вољени мој сине,
Године пролазе... навиру успомене, сјећања, смењују се туга, патња, празнина и бол.
Ти си био и остао мој ПОНОС, моја заклетва, мој анђео који ме храбри и води кроз овај остатак живота.
Немоћна пред истином, нијема пред судбином, поносна на тебе, ЖЕЛЈКО.

Почивај у миру, сине мој, са твојим добрим родитељем ВИДАКОМ и твојим вољеним сином ИЛИЈОМ.
Мир и спокој Вашим племенитим душама, вољени моји, МОЈА ПОРОДИЦО.

Са Вјером у БОГА!!!

Тугује за тобом твоја мајка ТАНЈА

Navršavaju se dvije godine od kako nije sa nama naš voljeni suprug, otac i đed

BUDIMIR - BOBO ČAPUNOVIĆ

1956 - 2024.

Vrijeme koje je prošlo ne umanjuje bol, tugu i prazninu koju si sa sobom ostavio.
Zauvijek si dio naših srca i najljepših uspomena.

TVOJA PORODICA

Četrdeset je dana od kako je zauvek usnila naša premila

VOJKA Radovana LABOVIĆ

Život teče dalje, ali svaki dan donosi istu prazninu, i svakog dana boli tvoje nedostajanje.
Bila si naš oslonac i sigurna luka, bilo je lako koračati kroz život dok si ti činila naš štit i naš putokaz.

Zauvek u našim srcima i našim sećanjima

TVOJI NAJMILIJI