Навршавају се двије године од како нас је изненада заувијек напустио наш вољени

МАРКО Радомира МАЧИЋ
Двије године таме, двије године мрака, без ведра и свијетла дана.
Марко сине, наше радовање и срећо, наша надо изгубљена, крило сестрино поломљено и заклетво угашена, много нам недостајеш сваким даном све више и више.
Нека ти непресушни поток наших суза и плач не ремете вјечну тишину и мир, у коме почиваш у друштву анђела који те чувају.
ВОЛЕ ТЕ ТВОЈИ
отац РАДОМИР, мајка ЉИЉА и сестра МАЈА са породицом








