Сјећање на вољене

брата
ВЕСКО ЂУРИЧАНИН

27.10.1992.

мајку
ВУКА ЂУРИЧАНИН

2.3.2007.

оца
ЂУРО ЂУРИЧАНИН

25.9.2009.

брата
ВЕШО ЂУРИЧАНИН

4.8.2024.

Мајко, недостајеш. И послије 19 година недостајеш, заувијек ћеш недостајати. Недостаје твоја љубав, топлина... Пошла си код свог вољеног сина да му својом топлином угријеш ваш вјечни дом. Брзо вам је дошао поштовани и вољени домаћин да не будете сами. Прије годину и по дође вам највећа срећа, прави борац, да му својом љубављу и топлином ублажите ране. Хероји моји. Прави хероји заслужују Историју своје прошлости. Почивајте у миру, добри анђели.
Извините што не слиједим ваше достојанство, ваше поштовање и углед. Говорили сте ми – тргни се, али.. Знам да сте и даље ту за мене и да ме и даље чувате. Хвала за све анђели моји.

Ваша вољена ВЕСНА са породицом

Navršava se 5 godina od smrti

DEANA JOVIĆEVIĆA

Voljeni moj,

prošlo je 5 godina a ja i dalje ne razumijem zašto baš ti i zašto baš tako. Tako glupo, surovo, ironično da izgubiš život pun života. Imao si toliko razumijevanja, mudrosti, topline, i odvikavati se od svakodnevice ispunjene tolikom ljubavlju je bio najteži dio puta svih ovih godina.
Bez tebe više ništa nije isto, a vrijeme ništa nije učinilo da bude bolje. Samo sam shvatila šta je prolaznost i neizvjesnost života. Koliko mi nedostaje ono kad te neko zovne pa pita šta radimo , a ti kažeš “uživamo”. I jesmo uživali, a od kada te nema to uživanje nema isti smisao i ta riječ je zamijenila životarenje.
Mnogima nedostaješ i naš mali dom na Virpazaru i dalje miriše na tvoju toplu dušu, tvoju svestranost i ljubav ka umjetnosti koju si u njemu ostavio.
Znam da nas gledaš i da si ponosan na nas, da ti se odozgo sigurno smiješi brk i da ti je puno srce.
Volim te i beskrajno mi nedostaješ.

Tvoja SARA