BRANISLAV-BRANO MIĆUNOVIĆ

Eto, sada u tišini sećanja isprepletana osećajima tuge, ljubavi i zahvalnosti pišem tebi svom nebeskom vodiču.
Mudrost koju si posedovao oblikovala je moje korake i učinila da i ovaj put održim moju ljubav prema tebi dostojanstveno, svojim poštovanjem.
Zaista duboko su tužne reči koje pišem u čast tebi, tužan je zvuk nakon rastanka i svaka tiha melodija koja odjekuje u beskrajnom prostoru vremena. I nikad ne utihne. Tvoja ljubav, nedovršena priča koja čeka svoj kraj, ostaje nam kao svetionik u daljini, kao pomoć kroz oluje života.
Ti doveka živiš, imao si se zašta i roditi.
Večna ti Slava.

Tvoja ANA DIMITRIJEVIĆ

Dragi naši,

MITAR Jašov BOŠKOVIĆ

OLGA Mitrova BOŠKOVIĆ

Danas se navršava godina i četiri godine otkako ste nas napustili, a tuga koju osjećamo i dalje je duboka.
Čini se kao da je prošla cijela vječnost od trenutka kada smo poslednji put čuli vaš glas, osmijehnuli se vašem mudrom savjetu ili uživali u vašoj tišini koja je govorila više od riječi.
Počivajte u miru. Uvijek ćete biti voljeni i nikada zaboravljeni.

Ćerka TAMARA, unučad MAŠA, MARKO i UROŠ

Дана 23.11.2024. године навршава се 40 тужних дана од како нас је напустио наш вољени

НЕБОЈША СЕФЕРОВИЋ

Тога дана у 10 часова одржаћемо четрдесетодневни помен на градском гробљу у Шкаљарима.

ОЖАЛОШЋЕНЕ ПОРОДИЦЕ:
СЕФЕРОВИЋ и ЗВИЦЕР

LUKA VUJOVIĆ

građevinski ing.
1987 - 2023.

Eeh, što bi smo dali da ne postoji ovaj prokleti Novembar, pa da si još tu.
Tužna, duga i hladna je ova godina bez tebe sine, brate...

Život je težak a još teža uspomena jer jedina je preživjela...
I realnost je teška, ali ni ona nema moć da ugasi želju za ponovnim susretom.
Pa možda i želja preživi...
Želja i Uspomena su nam jedine pomoći u ovoj boli.
Ne vidimo ti oči, ne čujemo ti glas ali znamo, osjećamo da si uvjek tu između nas i zauvijek ćeš biti.

TVOJA NEUTJEŠNA PORODICA