СЛОБОДАН ВИШЊИЋ

Четрдесет дана је прошло откако си нас напустио, а туга и празнина у нашим срцима не пролазе... Сваким даном недостајеш све више - у тишини дома, у сваком погледу и свакој успомени. Твоја љубав, пажња и доброта оставили су неибрисив траг у нашим животима.
Био си наше сигурно мјесто.
Вољећемо те и чувати у срцу док год дишемо.
Заувијек остајеш дио нас.

Супруга ИРЕНА и синови БОГДАН и ОГЊЕН

СЛОБОДАН ВИШЊИЋ

Четрдесет је дана откако си отишао, а мени се чини као да је са тобом отишао и дио мене. Од тог дана ништа више није исто. Остала је тишина, у очима сузе, а у срцу огромна празнина. Недостајеш ми сваким дахом, сваким јутром, даном и ноћима... Узалуд тражим утјеху, јер нема ријечи које могу ублажити бол родитеља који је изгубио своје дијете. Твој осмијех, твој глас и твоја доброта заувијек ће живјети у мени, као најљепша успомена и највећа чежња.
Вољећу те док постојим, помињати у свакој молитви и носити у срцу до поновног сусрета.

Отац ДРАГАН

СЛОБОДАН ВИШЊИЋ

Вољени мој Брате, хвала ти за сваки савјет, осмјех и руку пријатељства што си ми пружио.
Био си мој понос и ослонац, али си ме пребрзо оставио самог да идем даље кроз овај несретни живот.
Почивај у миру, љубави моја.
Нека те анђели чувају.

Твој брат МИЛОШ и братанић ВАСИЛИЈЕ

Našoj voljenoj

STANICI BOŠKOVIĆ

Teško je izgubiti nekog tako velikog srca i vedrog lika.
Teška je pomisao da te više nikada vidjeti nećemo.
Zahvalni što si bila naša podrška, oslonac i ljubav.
Ponosno ćemo pričati o tebi i čuvati uspomene na tebe.

Tvoji: ćerka BECA, zet BATO, unučad ANDREA, DUŠAN i DANILO