15. juna 2024. godine navršava se 9 godina od kad nije sa nama
MILUŠA LUBARDA
Voljena majko, vrijeme koje prolazi ne može izbrisati sjećanje i umanjiti osjećaj praznine i tuge. Neka ti duša caruje tamo gdje je. Volimo te zauvijek.
TVOJI NAJMILIJI
poslato: 14.06.2024.
СЈЕЋАЊЕ
МИХАИЛ - МИЈО Ђоков СУБОТИЋ
14.06.1989-14.06.2024.
Живо је сјећање на твоју бескрајну љубав, твоју топлину, благост и бескрајну приврженост, на смиреност коју је исијавао твој госпоствени и племенити лик.
Са поносом и захвалношћу,
кћерка МАРИЈА ЧАЂЕНОВИЋ са породицом
poslato: 14.06.2024.
Godina dana je od smrti našeg voljenog supruga, oca, đeda i svekra
RADISAVA POPOVIĆA
Otišao si na neko ljepše mjesto i tamo počivaj u miru. Nama ćeš vječno nedostajati. Vrijeme neće popuniti tu prazninu. Samo ćemo morati da živimo s njom.
Ovim putem obavještavamo prijatelje, kumove i rođake da ćemo posjetiti njegovu vječnu kuću dana 16.06. u 9h.
TVOJA PORODICA
poslato: 14.06.2024.
U subotu, 15.06.2024. godine navršava se 40 tužnih dana od kad nas je napustio naš dragi
DRAGOMIR Blagojev PEJANOVIĆ
Ne postoji vrijeme koje može izbrisati tugu i bol za tobom. Tvojim odlaskom ostala
je velika praznina u našem domu.
Hvala ti za svu ljubav i toplinu koju si nam nesebično pružao. Ostavio si puno
lijepih uspomena da te vječno pamtimo i sa ponosom pominjemo.
Obavještavamo rođake, komšije, kumove i prijatelje da ćemo tog dana u 10
časova posjetiti njegovu vječnu kuću, okititi je cvijećem i zaliti suzama.
Ožalošćena porodica PEJANOVIĆ
poslato: 14.06.2024.
Proteklo je četrdeset teških dana prepunih bola i tuge od kada nije sa nama naš voljeni
KRSTO Živkov BABIĆ
1940-2024.
Pomen će se obaviti u krugu familije i najbližih prijatelja kuće u subotu, 15. juna u 10 časova, na mjesnom groblju Gostilje Brajovićko - Danilovgrad.
Familija BABIĆ
poslato: 14.06.2024.
Навршава се четрдесет дана од упокојења нашег
ПЕТРА Брановог СТОЈАНОВИЋА
Породица ће у суботу, 15.06. у 11 часова изаћи на гроб гдје ће се служити четрдесетодневни помен.
За покој Петрове душе породица ће дати новчани прилог за обнову цркве на Орасима.
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
poslato: 14.06.2024.
Четрдесет је дана од када се упокојио у Господу
ПЕТАР Бранов СТОЈАНОВИЋ
Анђео је само кратко у живот овај слетио, да би се од њега љепотом спасио. И ето мајка, без костију и тијела, духом јача, од Неба цијела. Све што је земљи везало, Небу ју је у трену понијело. Да му се диви и да му пјева. Јер нијесу земља, камен ил вода, та ваша неуништива материја, мој избор, моја срећа, ни моја слобода. Они ме само вуку паду. Дух је моја снага која Небу тежи. Па нек материја у земљи лежи. Ако прст свачији различит отисак има, зар ће на духу твом, мом, ил Његовом, животом зарађен печат ил знак, свима бити исти? Ма срамите се од такве глупости. А што је прстић пред снагом и красотом доброте, ширином осмијеха, душе и мисли? Зар могу и смију оне одједном нестати? Здружене ће невиђену димензију саткати и дати. Не може љепота из ока ишчезнути, Само ће јачу боју, шару и дубину у свјетлости и величини својој добити. Не може се осмјех са Његовог лица угасити. Хеј,такав је осмјех кадар и невјерне спасити. Не могу се доброта и срећа ништити, само ће се на рубовима бескраја раширити и неслућену радост породити. Сва ће се дивота само васионом ројити. Да би разумио мудрост древну, одњегуј вјештину слушања, Па почуј мисао далеку, Што те ко латица некад такне. Наслути свјетове што се чистотом и добротом цакле. Мајка дивног дјечака сада, стече нешто вредније што је чува и води. Док се и сама тијела не одроби.
Поносне, мајка ВЕСНА и сестре ИВАНА и МИЛЕНА
poslato: 14.06.2024.
Вољени наш
ПЕТРЕ
Наивно је сестра мислила да може млађег брата да научи, а ти си мени подарио највећу лекцију и објаснио шта значи живјети и вољети.
Сада више него икад, твоја ведра душа ме окружује као свјетлост, бистри извор, сјеновито дрво у врелини животног метежа.
Мој чисти вјетре, док летиш негдје високо, дотакни ме својом љепотом, да сестри буде лакше док се опет не састанемо.
"Нема смрти, само сеобе."
Твоји: МЕНЧО, ДАНИЛО, ЈАНКО и ИВО
poslato: 14.06.2024.
Danas se navršava tužna godina od kad nije sa nama naš voljeni
MILAN MARKOVIĆ
Prošla je prva godina bez tebe.
Vrijeme koje prolazi ne briše sjećanja, ne liječi tugu i ne umanjuje prazninu u našem domu, ali jača ponos što smo te takvog imali.
Premalo je riječi da iskažemo koliko nam nedostaješ i koliko smo ti zahvalni na hrabrosti, pažnji, poštovanju i nesebičnoj ljubavi prema porodici.
Neka tvoja dobra i iskrena duša počiva u miru, a mi ćemo te vječno voljeti i sa ponosom o tebi pričati.
TVOJA PORODICA
poslato: 14.06.2024.
Godina dana od rastanka sa voljenim ocem
MILANOM
Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav, niti sjećanje u kojem tebe nema.
Hvala ti za ljubav, toplinu, prijateljski razgovor pun savjeta, koji usmjeravaju na pravi put.
Nedostaješ tata u svakom trenutku, nedostaješ mi za sve.
Neka te čuvaju anđeli nebeski onako kako si ti čuvao i pazio na nas.
Tvoja IRENA sa porodicom
poslato: 14.06.2024.
Loading new posts...
No more posts