Навршава се пола године од упокојења у Господу
ПЕТРА Брановог СТОЈАНОВИЋА
Анђеле и радости наша,
У понедељак 28. требало је да славимо твој 28.рођендан. Да нас опет окупиш по Светој Петки, која ти је име одредила, а ти је својом заштитницом звао.
Другачије је ово окупљање, Петре, а мајка ти једино жели рећи колико је поносна што те таквог заувијек има, што си нам дане само срећом и радошћу красио. Нијесам ти то, нажалост никад саопштила, трудила се да то чињењем осјетиш. Плашила се да те ријечи не погорде, не понесу. Носиле те само људска доброта, љепота и младост. Најбоља потврда томе су управо ријечи, пажња и разумијевање дивних другова, пријатеља, колега, твојих љубави, са којима као једна велика, твоја породица, Петре, покушавамо наћи начин да живимо уз ово огромно недостајање. Иако си сваког дана и даље у нашим животима. Још присутнији, потребнији.
Насмију нас, чак и данас они твоји снимци, којих су пуни наши телефони и сјећања. Снимио је Марко на врху авионског степеништа оно твоје театрално питање "куда поћи кад стигнеш до врха?"
Обећано нам је, Петре, да су такви као ти, Тамо. У царству небеском, уз Оца нашег, међу анђелима. Заслужио си то сваким даном свог живота, односом према људима, послу, родитељима.
Заједно са њима које још води твоја ведрина и љепота, посјетићемо твоју вјечну кућу на полугодишњем помену у понедељак 28.новембра у 11 часова.
ТВОЈА ПОРОДИЦА
