Mojoj

LJILJI

Draga sestro, prošlo je 25 godina od kako si nas ostavila, od kada si ostavila našu majku u vječnu tugu.
Nikada nisam mogla da zamislim da će moja djeca da rastu a da ne upoznaju moju jedinu sestru.
Nikad nisam mogla zamisliti da će moja djeca porasti a da pored njih neće biti ni brata, ni sestre od tetke - od moje Ljilje.
Život je čudan. Prošlo je 25 godina a meni kao da je juče bilo kada su mi javili da se nećeš vratiti sa odmora, da se više nikada nećemo vidjeti.
Ostaćeš zauvijek dio mene, u suzama, u tišini, u molitvi.

Vječno te voli sestra BILJANA sa porodicom, muž DENIS, djeca ANTOINE, ATHINA i NIKOLAS

U rano avgustovsko jutro, prije 25 godina zazvonio je telefon. Poziv iz Francuske, i tužni glas da više nema naše Ljilje.

draga LJILJO

Živiš u svakoj našoj priči, u svakom danu...
Tvojim odlaskom otišao je i dio nas.
Teško je to bilo prihvatiti i pomiriti se sa istinom da te nikada više nećemo vidjeti.

Tetka STANKA, brat BLAGO, sestre VESNA, VERICA i STOJANKA sa porodicama

25 godina od tragične smrti naše kćerke i sestre i 47 godina od smrti supruga i oca

LJILJANA Brankova JOVANOVIĆ

BRANKO JOVANOVIĆ

25 godina od kako nijesi sa nama, a tuga i praznina ne blijede.
U svakom danu, u svakoj misli živiš, u tišini, u suzama...
Tvoja dobrota i tvoj osmjeh, ostali su duboko urezani u nama.
Srećo naša, voljeli smo te beskrajno, volimo te zauvijek.

U nedjelju, porodica će posjetiti vječnu kuću, okititi je cvijećem i zaliti suzama.

Neutješna majka ĐINA i sestra BILJANA

Вољеној сестри

РАДИ

Година дана је од твог одласка али ја се не могу помирити са чињеницом да си заувијек отишла.
Све више ми недостајеш а бол и туга се не умањују.

Воли те твоја сестра МИКА и зет ЗДРАВКО

Година дана је од смрти моје вољене мајке

РАДА ЦЕРОВИЋ

Прошла је најтежа година мог живота а бол је све већа.
Са тобом је отишло пола моје душе и више никада ништа нећа бити потпуно. Како да се помирим са тим да те више немам, да те немогу загрлити, пољубити, да ме више нећеш дочекати. Мајчице, отишла си онда кад си ми била најпотребнија – да будеш бака мојој дјеци, да осјетиш радост коју си заслужила, да проживиш све што ниси. И ако ће остати ускраћена да те имају, моја дјеца ће знати ко си била. Памтиће те кроз мене, кроз моје приче, кроз све оно што си оставила у мом срцу.
Анђеле мој, сваки дан те тражим у мислима, у тишини, у успоменама које брижно чувам.
Једина утјеха ми је што си сада са твојом Шулком и да ћемо једнога дана поново бити заједно.
Недостајеш ми више него што ријечи могу да опишу.
Воли те заувијек само твоја Марија.

Кћерка СЛАЂАНА са породицом

Годину дана од смрти

РАДЕ ЦЕРОВИЋ

Драга мајко, још се не могу помирити са горком истином да те нема.
Све се надам однекуд ћеш доћи, назвати, да ћу те кад дођем у Никшић видјети.
Твоја сјенка је увијек уз мене, осјећам те и у свему видим.
Надам се да си се тамо одморила и ражељела.
Вољени не умиру док живе они који их воле.

Вољена бако, и даље је тешко прихватити да више нијеси са нама.
Од наших загрљаја и прича, осташе само тишина и болна празнина.
Почивај у миру, а Дика и Лала ће увијек са сјајем у очима причати о теби и чувати те од заборава.

Твоје: НАТАЛИЈА, ДИКА и ЛАЛА