И овај 19. јул подсјећа на истину која је тешка, сурова, болна и недоречена. Недостајеш.

ПЕКИЋ МИОДРАГ

19.7.2023. – 19.7.2025.

Недостајеш много, много, вољени наш.
А ми те носимо и носићемо те вјечно у нашим срцима и душима са осјећајем дубоке туге и чежње која нијемо траје у нама који те волимо. Био си највећи од свих, наша сигурна лука, симбол једног времена које се не заборавља, које траје и које ће трајати вјечно. Твоја посебна човјечност и племенитост, које су те красиле, испуњава сваки наш дан и наша је звијезда водиља.
Не постоји довољно јака ријеч која може да опише празнину и све недоречено.

Са тугом, чежњом и поносом, волимо те
ЈАСНА, МИЛОШ, ВАЊА, а посебно твоја унучад БОГДАНА и ДИМИТРИЈЕ која су те остала жељна.

Навршава се пола године од смрти мога кума

НИКОЛЕ АЏИЋА

Драги куме,
тешко пролазе дани и мјесеци, тешко куме, тугу и бол коју носим у души и срцу остаће вјечно.
Доживотно ћу чувати успомену на тебе.

НОКА

Dana 19.07.2025. godine navršava se četrdeset dana od kako nas je iznenada napustio naš voljeni suprug, otac i đed

ZDRAVKO KRAGIĆ

Nedostaješ nam svakog dana - tvoj osmijeh, tvoja snaga, tvoj savjet.
Ponosni smo na sve vrijednosti koje si živio i koje si nam ostavio.

Čuvaćemo uspomenu na tebe i voditi se tvojim primjerom, dostojanstveno, časno i s ljubavlju.

TVOJI NAJMILIJI

Пола године туге, захвалности и успомена
Наш вољени супруг, отац, ђед, ослонац и тиха снага

ВЕСЕЛИН ЗЛАТИЧАНИН

Ријетки су људи који не говоре пуно а значе много - ти си био један од њих.
Вриједан, поштен, тих, а јак. Твоја благост није била слабост - била је снага.
Недостајеш нам у свему - у обичним данима, у тренуцима кад затреба ријеч оца, савјет човјека који је знао, и срца које је разумјело.
Учимо да живимо без тебе, али никад не престајемо да живимо за тебе.

Твоји: ВИНКА, БИЉАНА, САНДРА, ХЕЛЕНА, АЊА

Деда,

ВЕСЕЛИН ЗЛАТИЧАНИН

И даље мислимо да си ту, да сједиш у својој фотељи и тихо нас посматраш с осмијехом.
Боли што ти више никад нећемо моћи потрчати у загрљај. Али потрчимо ти у мислима, сваки дан.
Можда више не ходамо поред тебе, али твоји кораци и даље воде наше.
Деда, научио си нас да прави људи не причају много — они живе поштено.

Одрашћемо без тебе, али с тобом у себи.
И то је највриједније наслеђе које си могао оставити.
Волимо те, пуно, пуно, пуно....
"до неба и назад и још више!"

Заувијек твоји - твоји мали и велики, твоји поносни, твоји захвални - унуци и унуке:
ДАНИЛО, ОГЊЕН, ИЛИЈА, АНДРЕЈ, ЕНА, КАЛИНА, СТРАХИЊА