Poslednje sačuvane čitulje
PREDAJTE ČITULJE DIREKTNO U POSLOVNICI UMRLI.ME

Crnogorskih serdara bb, zgrada Ljubović Hill Homes, Podgorica
ponedjeljak - subota
7:00 - 21:00
prethodni period

У суботу 23.03.2024. године навршава се ЧЕТРДЕСЕТ ТУЖНИХ ДАНА од када нас је напустила наша вољена

 STANOJKA Vukomirova SMOLOVIĆ
СТАНОЈКА Вукомирова СМОЛОВИЋ

рођ. Палевић

Обавјештавамо рођаке, комшије, кумове и пријатеље да ћемо тога дана у 10 часова посјетити њену вјечну кућу на мјесном гробљу у Прошћењу.

Ожалошћене породице СМОЛОВИЋ и ПАЛЕВИЋ

poslato: 21.03.2024.

Наши уснули у вјечности

KOPRIVICA
МИЛИЈА-МИШО Крстов КОПРИВИЦА

3 године

KOPRIVICA
МИЉАН Мишов КОПРИВИЦА

2 године

Вријеме које протиче не доноси заборав.
Ране су још дубље, али наша рањена срца куцају и за вас. Дружимо се у сјећањима и успоменама, дођете нам у сновима и донесете радост, а онда буђењем заболи стварност...
Ваша присутност је била попут свјетлости која је освјетљавала наше животе и чинила их љепшим. Даћемо све од себе да чувамо ваше наслеђе и да га пренесемо на генерације које долазе.

Нека ваше душе одмарају у рајском насељу, а сјећање на вас биће вјечно и дио сваког нашег дана.

ПОРОДИЦА

poslato: 19.03.2024.

Вољена наша

BILjANA MIŠELjIĆ
БИЉАНА МИШЕЉИЋ

Мајко, три године те нема! 
Наш једини вјечни благослову, ми вјерујемо да нас и даље посматраш, да нам на важним раскрсницама суптилно показујеш која је права. И да свог анђела замолиш за понеку услугу за нас. Који би то анђео теби одолио?  Ми вјерујемо да нас и даље бодриш и да својим рукама разгрнеш облаке онда када нам мало сјаја треба. И болиш, и недостајеш, од суза све је мокро.  Знаш, прођемо често поред болнице, гдје те изгубисмо. Низ те ходнике остала су наша сањалачка шапутања и посљедњи стисак твоје ручице.  На том мјесту те видимо и даље. Питамо се је ли ти хладно, мама, јер ми сваког марта зебемо. 
Лијепо спавај, наш бескрају љепоте! 
Волимо те, анђеле,

Твоје: кћерке ВАЊА и ДИЈАНА МИШЕЉИЋ

poslato: 19.03.2024.

4 godine od smrti našeg dragog

 SLOBODAN Lazara KNEŽEVIĆ
SLOBODANA Lazara KNEŽEVIĆA

Ne znadosmo tog tužnog dana, kolika na srcu ostade nam rana. Toliko boli a 4 godine prođe, još veća tuga kad ti se na grob pođe.
Zar ti da ne gledaš svoju radost i kako cvjeta njihova mladost.
Te male ruke što se za tebe mole i majka i tata koji te najviše vole.
Ostavi ti tužne i brata i sestru i tvoju dobru mladu nevjestu.
Ali mirno spavaj i gledaj nas sa neba, jer to je utjeha koja nama treba.

TVOJI NAJMILIJI

poslato: 19.03.2024.

Loading new posts...
No more posts
Send this to a friend