Četrdeset je dana od odlaska strica

VAJA

Željeli smo da nas još dugi niz godina dočekuješ, kao na Petrov dan, raširenih ruku i sa onim toplim osmijehom... Tada nijesmo ni slutili da će tvoje plemenito srce stati i da ćemo ovako brzo ostati uskraćeni za sve ono vrijeme koje smo željeli da provedemo sa tobom.
Vajo, nedostajaćeš nam puno, za sve što dolazi!

Sinovica BORKA i zet DEJAN

Ујче мој, мило моје

ДРАГАН ПЕРОВИЋ

Прошло је пола године откако те нема, а и даље је тешко прихватити да више ниси физички ту са нама. Сви смо добро, само је тешко без тебе.
Недостаје ми твој глас, твој осмијех, твоја стаменитост и све оно што је чинило тебе. Надам се да тамо гдје си сада одмараш спокојно и да знаш колико те волим и колико ми недостајеш.
Поносна сам што сам те имала за ујака. Хвала ти за сву љубав, доброту и сваки тренутак који си ми оставио. У мом срцу ћеш живјети, вјечно.

Воли те твоја сестричина ВИОЛЕТА

ČAĐO

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

BENJA i SAŠA sa porodicom

Četrdeset je dana od odlaska našeg

VASA ZEKOVIĆA

Vajo, ljudi kao ti ne umiru! Živjećeš vječno u najljepšim pričama i uspomenama svih ljudi koji su te poznavali! Sad si rame uz rame sa našim ocem, a nama će vječni putokaz biti staza poštenja i plemenitosti koju ste nam za života utabali. Hvala ti za sve!

Sinovci DAVOR i LEKA, snaha LJILJANA

Четрдесет је дана од када се у вјечност преселио мој стриц

ВАСО Вељков ЗЕКОВИЋ

"Наше жизни прољеће је кратко,
Знојно љето за њиме сљедује,
Смутна јесен и ледена зима;
Дан за даном вјенчаје се током,
Сваки нашом понаособ муком."

Вајо, нек одмара твоја добра душа и лака ти ова наша ускочка земља. Увијек ћу те се сјећати и с великим поносом спомињати! Слава Богу!

Синовац ВЕЛИМИР ЗЕКОВИЋ