23. јула 2024. године навршава се тужна година од изненадне смрти нашег драгог
МИКА Арсенијева ИВАНОВИЋА
Драги наш Мико, вријеме које пролази није нам донијело утјеху, само нас учи како да живимо без тебе. Свједок је бола, туге и празнине коју си оставио одласком. И данас боли као тог дана, дана који је промијенио све. 40 година заједничког живота, био си наша сигурност, наш ослонац. Ови дани без тебе пролазе у размишљању да смо требали заједно још много тога преживјети, тренутке среће, радости и све што живот доноси. Да раширених руку и са пуно љубави дочекујемо Бојану и Ненада са дјецом. Радујемо се одрастању Андреја и Огњена. Недостајеш у сваком осмијеху, сузи, тишини. Недостајеш за све што долази. Празнину коју си оставио у нашем дому ништа не може испунити. Све подсјећа на тебе а жеља да си ту је временом све већа.
У суботу, 20. јула, посјетићемо твоју вјећну кућу на Новом гробљу.
Твоји: супруга МИЛЕНА, ћерка БОЈАНА, унуци АНДРЕЈ и ОГЊЕН, зет НЕНАД
