Jedini naš

BATO

10 godina... a kao da je juče bilo.
10 godina od kako su ruke ostale prazne, a srce puno tuge. Od kako se smijeh koji smo zajedno dijelili pretvorio u tišinu, koja ponekad vrišti jače
od riječi. Nedostaješ u sitnicama, u rečenicama koje nijesmo izgovorili.
U pričama koje ne prestajemo da pričamo da bi svijet znao kakav si bio, poseban, voljen, naš zauvijek.

Počivaj u svjetlosti.

Majka SEKA i sestra VANJA

Навршава се година дана од како није са нама наш вољени супруг и отац

ЂОКО МИТРИЋ

16.03.2024 - 16.03.2025.

Био си чврсти ослонац наше породице, твој частан живот и доброта, твоја блага нарав, велика љубав према свима остају као најљепше сјећање на твоје име и живот.
Својим тихим одласком оставио си рану коју вријеме не лијечи погледе који те траже и срца у којима вјечно живиш.
Ми знамо да нас сада негдје са неког љепшег мјеста гледаш, пазиш и радујеш нашим успјесима али нама сваким даном све више недостаје твоја очинска љубав и пажња. Чувамо Те тата скривено у срцу, тамо гдје заборав не залази.
Нека ти је вјечно Царство Небеско.

У суботу 15. марта у 10 часова ужа породица ће посјетити Ђокову вјечну кућу и одржати помен.

Воле те твоји : супруга МИЛИЈАНА, дјеца ЈЕЛЕНА, МИЛЕНА и ЛАЗАР