BUDISLAV MIRKOVIĆ
Tata, ova odsutnost me navela na to da shvatim koliko mi je bila bitna tvoja
prisutnost i koliko si bio moja potreba. Čak i nebo izgleda drugačije od kad si ti
gore. I teško je krenuti sa novom stranicom, a znam da tebe nema u novom
poglavlju da budeš uz mene. Čekam pola godine da me nazoveš, daš znak. I
da mogu da vratim vrijeme vratila bih samo ono provedeno sa tobom. Smijem
se, živim ali meni je tata na hiljade mačeva zabijeno u grudi i ni jedan ne
mogu da maknem, bole me jer nedostaješ. I lažu kad kažu da se vremenom
naviknemo na bol, moja je svakim danom veća.
Čuvaćemo te od zaborava,
BILJANA, MIĆKO, ANDRIJA i LAZAR
