Tri godine su od smrti moje majke i sestre

KRSTINJE DRAŠKOVIĆ

BRANKE Tomaša DRAŠKOVIĆ

Bol za vama se ne smanjuje, a sjećanja ne blijede.

Sin i brat DARKO sa porodicom

Навршава се шест година од смрти мог брата

ЛАБУДА Д. РАКОЧЕВИЋА

Драги брате, године и дани неумитно пролазе, не могу умањити ову тугу и празнину, ово бескрајно недостајање које осјећам сваког дана све више и више.
Сјећање на тебе, твоју племенитост, твоју доброту и твој заштитнички став према мени, много недостаје. С вјером у Бога, да си на мјесту гдје те више ништа не боли и не мучи. Привилегија је била имати тебе за брата. Почивај у миру са нашим родитељима а ја ћу вам се једног дана придружити, да будемо заједно као некада.

Твоја неутјешна сестра
ДРАГИЦА РАДУЛОВИЋ

SVETOZAR - ZEKO JOVANOVIĆ

Dragi tata, prošle su dvije godine otkako nisi s nama, ali tvoje prisustvo osjećamo u svakom trenutku, u svakom našem dahu i svakom sjećanju. Sjećamo se tvoje dobrote, toplog osmijeha i bezuslovne ljubavi kojom si nas okupljao i štitio.
Bio si naše utočište, naš oslonac i naš primjer kako biti čovjek. Tvoja snaga, plemenitost i ljubav ostaju svjetionik koji nas vodi kroz život.
Iako tvoje ruke više nisu tu da nas zagrle, tvoja ljubav nas grli svakog dana.
U našim mislima, u našim srcima, ti si zauvijek naš anđeo čuvar.

Vole te, čuvaju te u svojim srcima
i voljeće te dok postoje
GARA, MILENA i MILICA