Tajo moj,
MILONJA-CAR ĐIKANOVIĆ
9. maj toplo i sunčano jutro a u mom srcu teška tuga, rupa i praznina.
Nešto nepoznato i strašno s čim se trebalo nositi. Uprkos tvojoj bolesti s
kojom si se muški nosio, ipak nenadano i nekako brzo mi ode. Godinu
teških dana za tvoju malu ćerkicu, kako si me često zvao. Poslije tvoje
smrti, život mi je kao po naredbi dao velika iskušenja i boli. Sve je
trebalo izdržati bez tebe. Nema načina da opišem bol u srcu što mi te
nema. Jer tvoju riječ ničija ne može zamijeniti. Baš zbog toga što sam tvoja, ja sam se držala, borila kao nikad, naučila i očvrsnula. Najviše žalim što nisi tu da čuješ sve moje pobjede, sve na šta sam se usudila. Da si ponosan i da kažeš čuvaj se a znaš da se čuvam. Niko nikad nije
vjerovao u mene koliko si ti. Sva hrabrost, drskost i radoznalost u meni,
to mi je na tebe Tajo moj. Ostavio si mi u amanet da budem
borac. Svaka moja naredna pobjeda biće prvo za tebe. Pominjaću te i
čuvati u sjećanju dok sam živa snago moja.
A tamo neđe ćemo se sresti
znam...
Nedostaješ mi beskrajno.
Tvoja MIRA
