Dana 17.10. navršava se 2 godine od kako nas je napustio naš voljeni

DUŠKO Mirkov ĆOSOVIĆ

Život bez tvoje ljubavi i pažnje nadoknađuju najljepše uspomene i ponos što si bio naš.
Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Bio si i ostaćeš naša snaga neponovljiva u svemu.

Supruga RAJKA, kćer MILENA, sin FILIP, snaha BOJANA, unučad JAKOV i JANA

Навршава се година дана од како нас је изненада заувијек напустио наш вољени

МАРКО Радомира МАЧИЋ

Прођоше дани, мјесеци, година, али тај дан неће никад. Претешко се носимо са суровом истином. Још увијек нам се причињава осјећај твог нечујног корака, као да ћеш се неоткуда појавити. Но нажалост, ти си сада пронашао свој вјечни мир и спокој на другом мјесту. Марко, радовање, љепото наша, много нам недостајеш, сваким даном све више и више.
Почивај у миру, нека те анђели чувају на том свијету, а ми ћемо на овом од заборава док смо живи.
Волимо те.

ПОМЕН ЋЕ СЕ ОБИЉЕЖИТИ У КРУГУ ПОРОДИЦЕ.

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Навршава се четрдесет дана од смрти нашег драгог

ВЛАДИМИРА ПИЋАНА

Мој Владо, дани иду, туга и бол остају. Нема те да ме назовеш, да ме утјешиш како си ти то знао.
Мој Владо, године су и ја то знам. Али туга и тежак живот су ме сломили.
Са тугом сам се чини ми се и родила. Од када ми судбина отргну Љуба из јединог братског загрљаја, ја ти, Владо, лијека за бол немам. А и твоја ме судбина сломила. Твоја ми се свијећа угасила.
Је ли те, Владо, Љубо дочекао? Јеси ли му, брате, право рекао. Да су му врата дома затворена. Да на њима мрамор стоји. Да му ријетко на њих идем.

Почивајте у миру, моји мученици.

Ваша неутјешна сестра МИЛИЦА ЦАРЕВИЋ са породицом

Navršava se 6 mjeseci od smrti naše drage snahe, ujne i babe

SENKE ŽARKOVIĆ

Njena ljubav i posvećenost prema svom suprugu, a našem bratu pokojnom Vesku, osjećala se i u tome što je sa osmjehom i radošću dočekivala i voljela cijelu njegovu porodicu.
Teško nam, jer vam je kuća prazna i nema više dočeka i dogovora.

Zauvijek tvoji: DESA, BOSA, RUŽICA, ZORAN, BORIS i TAMARA sa porodicama

Sjećanje na naše drage

majku
RATKU
KEKOVIĆ

11.10.1994-11.10.2024.

oca
DIMITRIJA
KEKOVIĆA

2016-2024.

sestru
BRANKU
STAMATOVIĆ

rođ. Keković
2019-2024.

Vrijeme priča svoju priču o prolaznosti, a mi o ljubavi, nježnosti i snazi.

U srcu vas sa ponosom i sjetom čuvaju
kćerke i sestre: ZDENKA, DANIJELA, VERA i JELENA

Tri godine su od kako nije sa nama naš

LUKA

Prođe vječnost, ali nisi nas naučio koliko bola može da stane u jednu vječnost. Koliko suza, koliko drhtećih uzdaha, koliko tišine moramo proći da te barem na tren ponovo zagrlimo?
Govorio si: "I ovo će proći." A prošlo nije. I nikada neće. Čeljusti ljudske zlobe i pohlepe iščupali su te iz naših života, ostavljajući nam ranu koja i danas krvari, svakim novim danom, svakim novim sjećanjem.
Tvoj odlazak bio je kao udar groma, bez upozorenja, bez spasa. Ostali smo prazni, sa srcima koja ne kucaju istim ritmom. Svaki tren našeg postojanja ispunjen je tvojim odsustvom, ali si i dalje tu. Jer tvoja ljubav, tvoja snaga, tvoj duh i dalje žive među nama, poput vječne vatre koja nas grije u ovoj hladnoj stvarnosti.
Voljeni naš, dok god u nama ima daha, i ti dišeš. Dok god naši pogledi stižu do svjetla, i ti gledaš. S nama si, u svakoj suzi, u svakom uzdahu, u svakom radovanju koje dijelimo. Tvoj duh se ogleda u svima nama, i živjeće dok god traje ovaj svijet.
Vječan si!

Tvoji:
SANDRA, JANKO, DARKO, MILICA i sestra LIDIJA sa porodicom

Dana 11. oktobra se navršava četrdeset dana otkako si nas napustio

RADOVAN Igora KILIBARDA

Raški naš,
tvoj odlazak je još kao noćna mora iz koje želimo da se probudimo i sve bude kao ranije.
Momčino naša, anđeoskog lica i srca djeteta, zar je moralo ovako?
Počivaj u miru, a mi te čuvamo od zaborava u našim srcima !

Tvoji stric DUŠAN i strina ZORICA KILIBARDA sa porodicom