Пола године је од када ниси самном моја мајко

МИЛИЦА Љ. ЏАКОВИЋ

Кажу вријеме тугу брише, али туга и бол је све већа.
Како је тешко без тебе бити у души плакати и насмијан бити.
Знала си колико те волим али никад нећеш сазнати колико ми недостајеш.

Ћерка СЛАВКА са породицом

МИЛИЦА-Милка ЏАКОВИЋ

Драга бако,
дани пролазе један за другим, а ни један не доноси олакшање већ постаје тихи сведок туге и празнине коју си оставила својим изненадним одласком.
Била си светионик ка коме су пловили сви бродови ове породице, уточиште где смо се радо спајали и окупљали. Још те чекам да се појавиш на вратима насмејана и пуна нежности за све нас.
Твој лик, осмех и речи се никад не заборављају. Волела бих да могу опет да те загрлим и кажем колико те волим и колико ми значиш, да ти пренесем да будеш спокојна поред дједа Љубомира, јер сте иза себе оставили породицу која је ближа и јача него икада.

Твоја АНЂЕЛА са породицом

Дана 18.01 2025. навршава се пола године од смрти наше мајке, свекрве и бабе

МИЛИЦЕ-Милке ЏАКОВИЋ

Још увек нисмо преболели твој изненадни одлазак, још увек кад врата отворимо надамо се да ћемо твој насмејани лик угледати.
Много фалиш. Много бола је остало иза тебе.

Чуваћемо успомену и љубав према теби док смо живи.

Твоји,
син ВЕСКО, снаха ЛЈИЛЈАНА и ИПЕК, унуци ИГОР и МИЛОШ ЏАКОВИЋ

МИЛИЦА-Милка ЏАКОВИЋ

Драга мајко била си наш понос. Имала си велико срце.
Нека твоја душа буде спокојна јер си својом добротом и племенитошћу оставила неизбрисиви траг у нашим сећањима.
И даље си присутна кроз откуцаје срца свих нас који те неизмјерно волимо.
Није истина да вријеме може ублажити бол, али нам јача понос што смо те такву имали.

Поздрави ми тату, јер знам да је твоја једина жеља била да се ујединиш са њим а ми ћемо вас чувати од заборава.

Твоја ВЕСНА са породицом