Четрдесет је дана од смрти моје вољене мајке
РАДЕ ЦЕРОВИЋ
Анђеле мој и даље се не мирим са чињеницом да те више нећу видјети, да нећу чути твој глас, да нећу дочекати јутром твој позив. Још увијек се надам да је ово само ружан сан и да ћеш на вратима дочекати своје унучиће. Знај да ће те памтити кроз приче и успомене. Сваког новог дана је бол све већа. Да ми је још једном да те пољубим, загрлим, да осјетим твој мирис, најхрабрија мајчице моја. Са тобом је отишао и дио моје душе и остала рана која никада неће зарасти.
Чувај нас а ми ћемо успомену на тебе чувати заувијек.
Воли те највише само твоја Марија.
Ћерка СЛАЂАНА са породицом
