Radosti moja,

MARKO ADŽIĆ

Brate moj, moja uzdanico,
poslije našeg brata, oca i majke, ti si mi ostao da imam koga svojim da zovem.
Sada i ti ode ka njima. Ostadoh ti bez posljednjeg oslonca našeg doma.
Nemam više kome da kažem „brate“, a toliko ću te puta dozivati.

Dok mene bude, biće i ljubavi i neizrecive tuge za tobom.

Sestra LUCIJA

Posljednji pozdrav dragom djeveru i stricu

MOMIRU-MOMU JOVANOVIĆU

Sa poštovanjem i tugom opraštamo se od tebe.
Ostaćeš u našem sjećanju kroz godine koje smo zajedno dijelili i uspomene koje vrijeme ne briše.
Neka ti je vječni mir.

Snaha BOSILJKA-BOSA i bratanične DANIJELA, STANISLAVA, BOJANA i MILENA

Са великим болом се опраштам од мог вољеног брата

​АЦА Цветковог МИЛИЋА

​Брате мој непрежаљени,

Још као дјеца, док смо трчали црмничким ливадама, маштали смо да ће једног дана и наша дјеца трчати тим истим пространствима. Нисам могао ни слутити да ћу у овим годинама, умјесто да заједно гледамо како нам дјеца трче кроз родно село наших предака, морати да ти посветим ове ријечи. Прерано и ненадано.

​Нека ти је лака црмничка земља којој си се изнова враћао и коју си безгранично волио. Нека би Господ праведни настанио твоју душу тамо гдје царује Живот Вјечни и непролазни.

​До будућег трка и виђења, брате мој премили, по неким љепшим, радоснијим, небеским ливадама.

Твој брат ГОРАН са породицом

Sa tugom se opraštamo
od poštovanog i uglednog kolege

PETKA MINIĆA

Sa tobom smo dijelili nezaboravne trenutke provedene u školi.
Krasile su te najljepše ljudske vrline, posvećenost radu, djeci i kolegama.
Pamtićemo te po vrcavoj duhovitosti, dječijem duhu koji je uljepšavao naše zajedničke trenutke.

Počivaj u miru.

Sa poštovanjem
Kolektiv OŠ "Dušan Obradović"- Žabljak

АЦО МИЛИЋ

Драги мој брате, твој одлазак оставио је велику празнину коју ништа не може испунити.
Недостајаћеш ми сваког дана, а љубав према теби и сјећање на заједничке тренутке живјеће вјечно.
Почивај у миру, вољени брате.
Заувијек ћеш бити дио нас.

Последњи поздрав драгом шури.

Зет АЛЕКСАНДАР МАРУШИЋ и сестра НАТАША са породицом

Последњи поздрав
драгом професору, разредном старјешини, пјеснику

ПЕТКУ МИНИЋУ

„У олуји и бури, крај недаћа свих,
Уз тешке губитке и тугу клету,
Бити природан, насмијан и тих
Највећа је умјетност на свијету!“

Да ништа сем ових стихова, по којима сте живјели, од Вас научили нијесмо – опет бисмо спремни за живот изашли из школских клупа. А научили смо од Вас много, много више.
Хвала, Професоре, за сваку лекцију, хвала на доброти, пријатељству и родитељској бризи, и вјечни Вам мир у Царству небеском!

Генерација матураната 2007.