Седам дана мила

АДРИЈАНА ТАДИЋ

рођена Шћепановић

Прошло је седам дана, а ми и даље не вјерујемо.
Чекамо да се вратиш кроз врата, да нас погледаш оним својим очима, да кажеш нешто тихо, кратко, али што нас увијек измири са свијетом. Отишла си, а с тобом дио нас.
Отишла си, али си остала у свему. Овдје, у нашим срцима, остају сјећања, твој глас, твој осмијех, твоја снага, а тамо горе вјерујемо да сада ниси сама. Са тобом су наши најмилији: малена Ивона, Горан и малени Јован и сви они које ми носимо у себи. Сада сте заједно, у миру, вјерујемо у то.

Знаш да ћемо заувијек чувати твоје благо, њих троје, Јовану, Илију и Јецу.
Волимо те.

НИНА МАРАШ, НАДА ДУМНИЋ и НАДА АНДЕСЕЛИЋ

Sa velikim bolom i tugom opraštamo se zauvijek od naše

DRAGANE Željkove ĆIROVIĆ

Život je najveći roman koji čovjek rođenjem započne, ali bude nedovršen... Težak je, ali nepredvidljiv... Draga Dragana, upravo tvoj život je bio takav. Jedna mladost, sa velikim životnim entuzijazmom i ljudskim vrlinama je prekinuta, opakom i zlom bolešću.
Drago naše dijete, planirala si sa Tvojim i našim Nemanjom život dostojan ljudskog poštovanja i formiranja vašeg porodičnog gnijezda... bili ste spriječeni u tome, da se i formalno veselimo i doživimo vaše potomstvo. Ali, kada mlad čovjek poput tebe tvojom dobrotom, osmijehom, velikom pažnjom, iskrenim odnosom prema svim članovima naše porodice, podari bezrezervno i nesebično, onda je tuga vječna i pregolema. Zauzvrat tome, naša porodica ti ostaje zauvijek vječno zahvalna, a posebno na poklonjenoj velikoj ljubavi i pažnji prema tvom Nemanji!
Neka ti bude vječna slava i hvala,
a tvojoj mladoj duši vječni spokoj i mir!

Tvoja porodica VRATNICA: BORIS, SRĐAN, GORAN i VELIBOR sa porodicama