VESELIN - VESKO GEZOVIĆ

Moj Vele,
Hvala ti za svaku lekciju o životu.
Hvala ti za bezgranično razumijevanje i podršku dok smo stasavali u ljude na koje bi bio ponosan.
Hvala ti za svaki trenutak ponosa koji sam osjećala dok su drugi svjedočili tvojoj plemenitosti.
Hvala ti što si se borio za ideale i učio nas da mislimo svojom glavom, da budemo dostojanstveni i da nikada ne pristajemo na manje od onoga u šta vjerujemo. I onda si nas napustio, pokušavajući da doprineseš, kao kolibri iz priče:
„Hoću da se zna da sam dao sve od sebe i da sam bio na pravoj strani.“
Hvala ti što si nas učio kako se vole ljudi, priroda i umjetnost. Naučio si me ove stihove još dok nisam ni znala koliko će mi jednog dana značiti.
Ali nisi me naučio ono najteže – kada odeš, čime od svijeta da se branim?
“Kao ruža sa dva smiješna trna… ili snom?”
Hvala ti što si baš ti bio moj TAJO!

MILICA

Posljednji pozdrav dragom ocu, tastu i đedu

VESELINU - VESKU GEZOVIĆU

Dragi Vele,
oplemenio si naše živote svojom ljubavlju, dobrotom i znanjem. Bio si uvijek beskrajno zanimljiv, a svojim unucima ostavio si najljepše uspomene.
Bio si onaj koji je mogao da neutrališe svaki strah i učini da i najveći problem izgleda rješivo. Zato će sigurno još dugo, za svaki dječji strah i svaku malu brigu, rješenje biti: „Zgaziće ga đed k’o bubu.“
Radost s kojom su te svaki put dočekivali bila je iskrena, dječija i bezgranična – najljepši odgovor na svu ljubav koju si im pružao. Ostaćeš u njihovim pričama, uspomenama i srcima. Ostaćeš njihov đed koji je mogao sve da popravi, svaki strah da otjera i učini da se osjećaju sigurno.
Hvala ti za svu ljubav koju si im dao.
Nedostajaćeš im, dragi Vele.
I nama svima.

MILICA, JOVAN, ĐORĐIJA, TEODOR i DIMITRIJA

Последњи поздрав вољеном брату и ујаку,

ВОЈИСЛАВУ Душановом БЈЕЛИЦИ

Ево дошао прекоредни вакат да Војислава-Воја Бјелицу пратимо на вјечни починак. Господ бог, га је позвао к себи у најљепши вакат од године и у најљепше дане тога вакта – позвао га је између двије Госпоине у години. Свакако по његовој заслузи пред Господом. Мог Ујака су красиле најчеститије особине које часни људи високо цијене. Красило га је поштење, доброта, дубока осјећајност и болећство према свакоме своме и кога је год познавао. Не треба се чудити што је Војислав био овакав, дошло му је и по оцу и по мајци; заправо, славним прецима по обје стране. Све изазове у овоземаљском животу си скрасио, небеска вјечност те чека да вјечно трајеш. Небеско царство је рајска капија, која те чека да плијениш и тамо добротом, топлином и жртвовањем за правду. Идеш, да се наслониш на заслужени камен смираја. Мој драги Ујаче! Има те ко тамо дочекати.направити ће ти заслужено мјесто. Син Владимир раширио је милосне ручице да надохнади родитељску љубав. Нека ти кости почивају код твојих најмилијих,а душа наде је вјечни покој у рају небеском. Поштовање и љубав према Теби, трајат ће постојано док трају наши животи.
Амин!

Сестра ДРАГИЦА МИЉАНИЋ, сестрићи ИЛИЈА и БОРИС са породицама

Poslednji pozdrav

VESKU

Otišao je naš iskreni prijatelj, humanista, čovjek širokog srca i velike stvaralačke duše.
Ostaje nam duboka tuga zbog rastanka, ali velika zahvalnost što smo ga imali za prijatelja.

ZORA i NAĐA