Poslednji pozdrav našem dragom bratu

VLADIMIRU BOGETIĆU

Rade moj... tako te tetka zvala, zato si ti za nas oduvijek naš Rade! Iskrenog dječačkog osmijeha i lijepe, dobre duše... Kako napisati ovaj posljednji pozdrav? Kako u par rečenica ožaliti tvoju prekinutu mladost, želje i snove.
Spavaj mirno van svakog zla. Znamo jednu dobru dušu koja će te zagrljajem gore dočekati.

Tvoje sestre od tetke: MAJA, SANJA i NADA

Ponos naš,

VLADIMIR BOGETIĆ

Bio je to dan koji je sve promijenio. Nestali su pozivi, poruke... telefon je zaćutao. Ostala je samo tišina. Milion riječi i suza te neće vratiti. Prestalo je kucati veliko ljudsko srce, utihnuo najljepši glas. Postao si anđeo čuvar tvoje Lepotice i Ružice, naše sreće i tuge. Bićeš ponosan na nas! Trudićemo se da budemo dobri đaci, studenti, ljudi. Faliće nam tvoj zagrljaj, nježnost, razumijevanje. Praznina, biće dovijeka. Volimo te toliko da nam se srce cijepa ovih dana, ali se držimo zajedno, kao što si ti oduvijek želio. Žao nam je što nismo stigle da te još jednom zagrlimo u junu i budemo svi u jednom zagrljaju...
Zauvjek ćemo biti tvoje tri buburice.
Putuj spokojno među anđelima.

Zauvijek ćeš biti u našim srcima, volimo te.

IVANA, STAŠA i MATEA

Последњи поздрав драгом брату

ВЛАДИМИРУ БОГЕТИЋУ

Мој вољени брате, привилегована сам била што сам тебе имала за брата.
Ти си ми био, не само старији брат него брат ослонац, подршка и моја љубав велика! Ово није крај, јер смрт је само пут, живот путник а душа водич. А сви знамо да је твоја душа заиста била посебна. Красила те доброта, љубав, пажња, брижност и истрајност. Својом добротом и шаљивим изразом лица, испунио си моје срце срећом. Неизмјерно ти хвала на томе! Чекај ме негде тамо на бољем и љепшем мјесту, да опет својом вјером, вољом и снагом помјериш све границе. Туга се не мјери ријечима ни временом које пролази, већ празнином која остаје после тебе.

Почивај у миру мој мили брате, вјечна ти слава и на свему Ти хвала!

Твоја сестра ВЛАДАНА

ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Сине наш,
Био си нешто посебно, твој топли осмијех и добра душа ће нам вјечно недостајати.
Људи умиру кад их забораве, а ти сине никад нећеш бити заборављен.
Ти си само отишао у други дом, да се твоја душа и мисли одморе.
Сине нисмо те могли сачувати од смрти...али ћемо те сачувати од заборава, јер смрт је јача од живота али не и од љубави према теби.
Боли сине, боли, боли празнина која никад неће бити попуњена.

Нека твоја душа нађе мир и спокој у Царству небеском!

Твоји родитељи,
ТАЊА и БОЖИДАР