BOJIČIĆ BOJAN
Bojčilo moj,
Ne rađa samo majka brata, nekad ga i život stvori, Brate, sa sobom si ponio i najčistiji dio mene, neka si, nek te grije.
Ostavio si nam dva najveća, a mala "razloga" da nas i dalje okupljaju kao što si ti to činio.
Dok se opet ne sretnemo, bićemo tu za njih da im pokušamo dočarati kakav im je otac čovjek bio, iako znam da je to nemoguće. Moju praznu čašu nema ko više da dospe, naša pjesma gubi smisao, a osmijeh ne može biti isti.
Čekam te, đe smo se dogovorili, možda se pojaviš možda je samo ovo košmar.
ZVILE
