Najmilija i najljepša moja Babice

VOJKA

Neću da tugujem jer mi je tvoj doktor kad sam ga upoznao poželio samo jedno, najvrednije, DA LIČIM NA TEBE. Tako da iako sam mali, moram biti kao i ti, hrabar i dostojanstven. Veliko ti hvala, Babice moja, što si moje djetinjstvo učinila najljepšim, kao i što si bila jaka da me i u školu ove godine ispratiš.
Iako prekratko vrijeme, ali za ovih pet godina imam toliko najljepših uspomena sa tobom da ću ih pamtiti cio život.
Naše zajedničke uspomene po Švajcarskoj, Francuskoj i naravno našoj najljepšoj Crnoj Gori. Nemoj da brineš za tvoje Teu i Ivu, kojima si bila i majka i Babica, sad ću ja čuvati moje SESTRE.
Za mene ćeš ostati moja najveća Babica, sa najmilosnijim glasom, ponosna i gorda Crnogorka, moja gorska vila sa Durmitora. Mahat ću ti, zvati te uvijek sa našeg Durmitora i znam da ćeš me čuti.

Voli te tvoj unuk BOŠKO KNEŽEVIĆ