Poslednji pozdrav voljenom

JANKU MRVALJEVIĆU

Što mi ode, srećo moja, đe sudbina čeka kobna, što mi ode oko moje, rano moja neprebolna?
Obeć'o si, nado moja, da ćeš vazda uz nas biti, kako ću te tugo moja, kako ću te prežaliti?
Željela sam braću tvoju u svatove tebi slati, vrati nam se, diko moja, tetka će ti život dati!
Otiš'o si, silo moja, đe sokoli idu ptice, kako će ti roditelji, kako sestre bezbratnice?
Dođi opet svojoj tetki, životom te mojim kunem, dođi sine da ne čekam da te vidim tek kad umrem! Krenuo je i tvoj tetak sa dalekog svoga puta, da dočeka svoga Jala, ostaćeš mu rana ljuta.
Željela je tetka tvoja sto godina da ti broji,
putuj rado s'anđelima, pamtiće te vazda tvoji

Tetka MILICA, tetak GORČIN KOVAČEVIĆ i njihova djeca