Poslednji pozdrav
našem voljenom ujaku

SRETENU OSTOJIĆU

Dragi ujače, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide poslije.
Boli praznina koja nikada neće biti popunjena.
Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega.
Bole riječi koje nismo rekli, a mogli smo.
Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova smrt već i život koji je mogao još da traje, a ugasio se. Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najljepši. Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom.
Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli.

Od ALEKSANDRA i INE sa porodicama
(GORANA, CVIJETE, NINE, MAJE sa djecom, VASILIJA, MIJATA, IVE, IRINE, zeta NIKOLE i MARKA)