Sa neizmernom tugom, ali beskrajnom ljubavlju, opraštamo se od našeg tate i dede

ZORANA BEČIĆA

Tvoja toplina, nežnost i snaga zauvek će živeti u našim srcima.
Tata moj, najmiliji na ovom svetu,
hvala ti za uvek, za svaki zagrljaj, svaki savet, svaku toplu reč.
Nisi otišao, živiš u našim uspomenama, svakom danu, svakom osmehu tvojih unuka Viktorie i Gabriele.
Najbolji deda na ovom svetu, bio si im kao otac.
Tata moj, puca mi srce od tuge za tobom.
Volim te, volim te, volim te moj BeBeo.

Ćerka HELENA, unuke VIKTORIA i GABRIELA

S ljubavlju koja nikada neće izblediti,
opraštamo se od našeg voljenog dede

ZORANA BEČIĆA

Deda, tvoja dobrota, tvoja nežna reč i tvoji topli poljupci koji nam pucaju po obrazima, ostaće nam zauvek u našim srcima.
Deda naš, ti što si nas voleo najiskrenije, onako kako samo deda umije.
Naša ljubav prema tebi ne prestaje, ona živi u svaki osmeh i svaku suzu.
Deda smo te zvali ali si nam bio i otac koji je živeo za nas i našu sreću.

Deda, volimo te,
tvoj " PAIN AU CHOCOLAT i tvoj GURE DEDINO "

VIKTORIA i GABRIELA

BEČIĆ ZORAN

Bio si najbolji otac na svijetu,
uvijek tu kad treba.
Uvijek prvi da zagrliš, nasmiješ,
tvoj glas, tvoje riječi, tvoja snaga i tvoja duša zauvijek ostaju sa mnom.
Bio si najbolji drug, srce moje, moja sreća.
Ne mogu zamisliti svijet bez tebe,
da me više nikada nećeš nazvati
" Sajko moj "
Zauvijek ćeš živjeti sa nama u našim srcima, osmijehom i duši.
Volimo te beskrajno dušo moja.

Tvoja ćerka ALEXANDRA i zet TOMICA

Lave moj, prijatelju moj najbolji...

ZORANE BEČIĆU

Bio si više od oca, bio si moj oslonac, moj uzor, snaga koja me je oblikovala.
Tvoja reč je bila zaklon, tvoj zagrljaj sigurnost, tvoj pogled snaga da idem dalje.
Ljubav koju osećam prema tebi je bez obala duboka i beskrajna kao more u kom se i suze gube, ali nikad ne presuše.
Suze mi liju kao okeani bez kraja, ali srce mi još snažnije kuca, jer si ga ti naučio kako da voli.
Tvoj život, tvoja borba i čista duša ostaju mi u amanet, da nastavimo tamo gde si ti stao, da nosim tvoje ime s ponosom i dostojanstvom sokole moj sivi, kako se bez tebe teško živi.

Zauvek tvoj sin MILAN

ZORAN BEČIĆ

Bio si tiha snaga,
ali jak kao stijena.
Borac u duši, lav po srcu, uvek si išao kroz život dostojanstveno i hrabro.
Tvoja ljubav prema mojoj tetki i vaš zajednički život ostaju mi primer prave odanosti.
Hvala ti za svaki osmeh, savet i trenutak.
Zauvek ćeš biti u mom srcu
MOJ DRAGI TETAK.

Tvoja KAROLINA CURA FINA

Moj ZOZO

Bio si više od svekra, bio si dobra duša, topla ruka, tihi oslonac u svakom trentku.
Mojoj deci, Rayani i Lini, bio si djed kakav se samo može poželeti, nežan, strpljiv i iskren.
Hvala ti što si bio uz mene kao prijatelj, podrška i dom.
Hvala ti što si bio najbolji otac (Milanu) tvojoj ljubavi.
Bio si više nego svekar, bio si čovek koji se može samo voleti i poštovati.
Zauvek ćeš živeti kroz nas, jer voljeni ne umiru.

Tvoja snaha FELLA sa decom RAYAN i LINA

ZORAN BEČIĆ

Četrdeset pet godina išli smo rame uz rame, povezani ljubavlju, poštovanjem, tišinom i olujama koje smo zajedno preživjeli. Bio si moj muž, moj oslonac, vjerni prijatelj. Zajedno smo gradili život i dom na temeljima: poštenju, dostojanstvu i tihoj snazi koju si nosio u sebi.

Tvoj život nikada nije bio lak. Nosio si nevidljive rane, ne od stranaca, već od onih koji su trebali da te čuvaju. Čak i kada su pokušali da ti uzmu ono što ti s pravom pripada, osuđivali te i kletvama ranjavali – ostao si uspravan, sa dostojanstvom i tišinom koje su te krasile. Nikada se nisi spuštao do mržnje.

Znam šta si nosio, šta si ćutao, i danas želim da odam priznanje tvojoj hrabrosti. Nisi dopustio da zloća zamagli tvoju dobrotu. I zato ti se divim i odajem poštovanje.

Tvoje sjećanje živi u svakom kamenu naše priče, u pogledima onih koji su te voljeli, i u svemu što si stvorio svojim srcem.

Hvala ti za sve, Zorane ljubavi moja. Zauvijek ću te voljeti.

VESNA