Драга

МАЈКО

Овај свијет је данас изгубио неког кога никад неће моћи да надокнади.
Ми смо изгубили своје прво сидро, први осмијех и прву сигурност.
Твоји дани нијесу увијек били лаки, али никад нијеси дозволила да осјетимо терет који си носила. У твом погледу је увијек било мјеста за нас, у твојој руци топлина која нас је враћала себи, а у твојим ријечима мир који нам ни једно мјесто није могло да пружи.
Вољела си гласно и дубоко, нијеси тражила ништа за себе, а давала си све што си имала. Твоје тихе побједе биле су темељ наших живота. Данас не оплакујемо само твој одлазак, опкалујемо и ону благост, ону сигурност и доброту која је живјела само у теби.
А опет, захвални смо ти јер нас је твоја љубав научила како се живи часно, како се воли без услова и како се иде кроз живот усправно чак и када душа клечи.
Хвала ти мајко, за живот, за снагу, за сваку твоју жртву и за свако твоје "биће добро", које нас и даље држи као да га чујемо.
Одмори се мајко!
Све твоје добро наставиће да живи кроз нас.

Твоји: БОЋО и СТЕФО

Poslednji pozdrav
dragoj tetki

VUKI JOVOVIĆ

PORODICA PAPIĆ