Посљедњи поздрав вољеној

АНДРЕИ
Покушо сам али ишло није
Нека сила није дала мени
Да напишем једну дивну пјесму
И посветим је вољеној жени.
Али све су приче испричане
И сва слова сад су изречена
Опрости ми мој најљепши цвјете
И знај да ћу пазит на дијете
Па понекад у снове ми сврати
Да те могу Ћићко Мићко звати.
Ако тамо на том мјесту новом
Сретнеш моје двије сестре Бранке
Поздрави их и кажи им вако:
Да вас волим и много и јако.
И Хемомонт са радом је стао
Твој колега сваки заплакао.
Нека ти је земља лака
Била си примјер и част ти свака.
Супруг РАДОСАВ













